Претражи резултате

ДАЛМАТОВ, Василиј Пантелејмонович, глумац, редитељ (Одеса, 1845 – Петроград, 1912). Познати руски глумац чији је псеудоним Далматов подсећао на Далмацију и српско порекло. Право презиме било му је Лучић. Његов отац Пантелејмон Лучић, имућни трговац и бродовлас...

ДАЛМАЦИЈА, географска област која се, на дужини од око 400 км, простире дуж јадранске обале, на западу Балканског полуострва, од Пашког канала на северозападу до границе са Црном Гором на југоистоку. Ширина тог подручја највећа је између Шибеника и Книна где д...

ДАЛМАЦИЈА, Божо, хемичар, универзитетски професор (Честерег код Житишта, Банат, 9. X 1951). Студије хемије завршио 1975. на Природно-математичком факултету у Београду, а 1978. се запослио на ПМФ у Новом Саду, где је магистрирао 1981. и докторирао 1984. За редо...

ДАЛМАЦИЈА, Стево, лингвиста, србиста, универзитетски наставник (Пољавнице код Босанског Новог, 6. I 1932). Завршио Педагошку академију у Бањој Луци 1955. и Филозофски факултет у Скопљу 1962. Магистрирао 1978. на Филолошком факултету у Београду, а докторирао 19...

ДАЛША, манастир у североисточној Србији, на извору реке Дајше, у поткриљу горе Висока. Помиње се 1429. у запису једног инока који је са Свете Горе дошао у Љубостињу, а одатле 1425. у манастир Пречистог Ваведења код Голупца. Одатле је са сабраћом тражио погодно...

ДАЉ, село у Хрватској, на источној периферији Славоније, изграђено на десној обали Дунава, на дилувијалној тераси на око 90 м н.в. Припада Осјечко-барањској жупанији и Општини Ердут. Центар општине, с којим је повезан локалним путем, налази се око 20 км према ...

ДAЉСКА ГРУПА (Даљска култура), културна група, названа по некрополи с урнама у Даљу у источној Славонији. Као посебну културну појаву Д. г. је први сумарно издвојио Миодраг Грбић („Праисторијско доба Војводине", Војводина, I, Н. Сад 1939), али су њене карактер...

ДАЉСКО ВЛАСТЕЛИНСТВО, феудални посед карловачких митрополита. Настало је када је 15. VII 1706. цар Јозеф I доделио патријарху српском Арсенију III Црнојевићу насеља Даљ, Бело Брдо и Борово са неколико пустоселина (Церић, Маринци, Мочари, Кечинци и Ловас) и пре...

ДАМАНСКИ, Александар, фармацеут, универзитетски професор (Харков, Украјина, 30. X 1899 – Београд, 13. I 1968). Након завршене матуре 1917. долази у Србију 1920. и уписује Филозофски факултет у Београду – III група наука (хемија, физика, физичка хемија), где је...

ДАМАСКИН (Грданички), митрополит загребачко-љубљански (Лесковац, 20. VI 1892 – Београд, 7. X 1969). Под световним именом Драгутин, у Београду завршио деветоразредну богословију (1912) и Музичку школу, а потом постао наставник музике у Првој крагујевачкој гимна...

ДАМАСКИН од НЕМЕТА, Стефан, племић, добротвор (вероватно Арад, средина XVIII в. – Темишвар, 28. VI 1817). О њему и његовој породици нема поузданих података из ранијег периода. Претпоставља се да је пореклом био из Арада, а да се у Темишвар преселио пре 1790. К...

ДАМАСКИН ХИЛАНДАРАЦ, писац, преписивач, монах (?, почетак XVII в. – ?, пре 1671). Као угледни хиландарски јеромонах превео је Палеју са руског 1633. у сарадњи са још једним монахом и о томе оставио запис. Рукопис се налази у Хиландару под бројем 188. На његов ...

ДАМАСКИНИ, зборници проповеди и поучних предавања из православног богословља, које је писао и изговорио монах, касније епископ солунски Дамаскин (†1570), из цариградског манастира Студион, чији монаси због тога носе атрибут Студити. Осим у Грчкој, што је приро...

ДАМАСТИОН, рударски град чија локација није позната и помиње га само антички географ Страбон (64 п.н.е. – 24 н.е.). Из његовог описа у Географији сазнајемо да су се изнад јадранских градова Епидамна и Аполоније даље ка истоку у илирским областима налазили дама...

ДАМИАН ЗЕЛЕНИКА, Катаринa, лекар, патофизиолог, универзитетски професор (Београд, 19. IV 1925 – Београд, 26. VI 2001). Завршила Медицински факултет у Београду, а 1955. се запослила на Институту за патолошку физиологију. Изабрана за асистента на истом предмету ...

ДАМЈАН, свештеник, преписивач, илуминатор (? – ?). Једини податак о овом калиграфу налазио се у једном, сада изгубљеном требнику који је он 1731, у селу Радишино код Приједора, преписао и украсио иницијалима и неколиким минијатурама с представама светих. У тој...

ДАМЈАН (Ђорђић/Ђурђевић), дубровачки властелин у српској служби (?, око 1400 – Угарска, 7. XI 1458). Потицао је из једне од најпознатијих дубровачких властеоских породица. Вођен трговачким пословима, настанио се у Србији, најпре у Приштини. Пошто се обогатио, ...

ДАМЈАНИЋ, Јован (Damjanich, János), граничарски официр, мађарски генерал (Стаза код Костајнице, Банија, 8. VIII / 8. XII 1804 – Арад, Румунија, 6. X 1849). Потиче из граничарске официрске породице. Мајка му је била кћи генерала Пеје Таборовића, а био је далеки...

ДАМЈАНОВ (Дамјановић), Андреја, градитељ (Папрадиште код Велеса, Македонија, 1813 – Велес, 1878). Син Дамјана Јанкулова, мајстора и градитеља, од којег је вероватно и примио значајан део поука о архитектонском умећу. У њиховој породичној ерминији, сликарском п...

ДАМЈАНОВ, Сава, историчар књижевности, књижевник, универзитетски професор (Нови Сад, 29. IX 1956). Студије југословенских књижевности и српскохрватског језика завршио на Филозофском факултету у Новом Саду 1980. На матичном факултету запослен од 1983, магистрир...