Претражи резултате

ГОЛИЈА, планина у Црној Гори која се протеже правцем северозапад-југоисток, на дужини од око 40 км између Никшићког поља на југоистоку и Гацког поља на северозападу. Широка је до 15 км. На југоистку је ограничена Никшићким пољем, на југозападу планинама Његуш ...

ГОЛИЈА, планина у југозападној Србији, која је на источној страни ограничена долинама река Рашке и Ибра, на југу долином Људске реке, леве притоке Рашке, а на западу долином ивањичке Моравице. Северна граница планине није јасно изражена и ту се на њу надовезуј...

ГОЛИЈАНИН, Јово, трговац, народни посланик, добротвор (Трусина код Невесиња, Херцеговина, 23. IX 1849 – Дубровник, 14. IV 1935). За време Невесињског устанка, с братом Ђорђем, формирао је устаничку чету коју је издржавао својим новчаним средствима, да би 1877....

ГОЛИЈАНИН, Ненад, одбојкаш, спортски функционер, привредник (Земун, 18. VI 1948). Одбојку почео да игра у београдском Синђелићу (1965–1967), одакле је прешао у Партизан (1967–1978) с којим је био првак државе (1973, 1978) и освајач Купа Југославије (1971, 1974...

ГОЛИЋ, Јован, инжењер електротехнике, универзитетски професор (Београд, 17. I 1956). На Електротехничком факултету у Београду дипломирао 1979, магистрирао 1981. и докторирао 1985. Од 1979. до 1993. радио у Институту за примењену математику и електронику у Беог...

ГОЛИЋ, Слађана, кошаркашица (Бањалука, 12. II 1960). Кошарком је почела да се бави 1977. у Младом Крајишнику (Бањалука) и у њему провела највећи део дуге каријере (1977–1989). Потом је осам сезона играла за Сантаклер из Бордоа, једну сезону (1997/98) за Хемофа...

ГОЛОБОК, село у Великом Поморављу, на површи са леве стране долине Велике Мораве. У долини реке 3 км источно од села је аутопут Београд–Ниш, али без прикључка на локалне путева. Општинско средиште Смедеревска Паланка је 13 км југозападно од села и они су повез...

ГОЛОВИЋ АБАЗОВИЋ, Димитрије Митар, свештеник, устаник (Пошћење, Шавник, 1772 – Пошћење, 1878). Описменио се код свештеника и потом три године провео у манастиру Св. Тројице код Пљеваља. У чин свештеника рукоположен је 1791. у Сарајеву и одмах се вратио у родно...

ГОЛОГЛАВАЦ (Ваљевац), Теодор Стефанов(ић), сликар (Гола Глава код Ваљева, око 1730 – ?, крај XVIII в.). Претпоставља се да је, после првих сликарских поука добијених у неком ваљевском манастиру, 1750. прешао да учи код Јова Василијевича у Сремске Карловце, пос...

ГОЛОКУТ, неолитски локалитет, у атару села Визић, у западном делу Фрушке горе. На њему је откривено насеље старчевачке културе са остацима грађевинских објеката, огњиштима и јамама за отпатке са мноштвом керамичког и остеолошког материјала, те неколико старчев...

ГОЛОСЕМЕНИЦЕ (Gymnospermae), класа дрвенастих васкуларних биљака, претежно дрвећа и ређе жбунова, коју карактерише секундарно дебљање стабла и трахеиде у проводном систему. То су једнодоме биљке са раздвојеним мушким и женским репродуктивним органима, али могу...

ГОЛОТИЊА, назив за наго тело и његове обнажене еротске делове који су према важећим културним правилима покривени одећом. Њихово откривање се сматра непристојним, па је такво понашање означено стидним за онога ко то чини и увредљивим за оне који су томе изложе...

ГОЛОЧЕЈ (Leontodon), род вишегодишњих или једногодишњих зељастих биљака из породице глaвочика (Compositae) са вертикалним коренима и ризомима, ређе кртолама. Стабло г. је појединачно, обично негрaнато са једним, ређе са неколико сложених главичастих цветова пр...

ГОЛОЧЕЛО, село у горњем делу долине реке Тамнаве (лева притока Колубаре, слив реке Саве), северно од планине Влашић. Дуж долине је локални пут који на истоку повезује Г. са општинским средиштем Коцељевом (13 км). Први помен села је из 1548. Староседеоци су дос...

ГОЛОЧЕЛО, село у Шумадији, на северозападним обронцима Гледићких планина изнад десне стране долине реке Лепенице (лева притока Велике Мораве). У долини су пут и железничка пруга Крагујевац–Краљево. Општинско средиште Крагујевац је удаљено 12 км према североист...

ГОЛУБ, свака птица рода Columba из породице Columbidae, реда Columbiformes, а по аналогији и неке врсте из других родова, које не живе у Србији, а припадају истом реду. Г. су птице мале обле главе, нејаког кратког кљуна с меснатом восковицом, широких груди на ...

ГОЛУБ, лист за српску младеж који је излазио од јануара 1879. до децембра 1913. у Сомбору. Првобитно месечник, од 1892. излази 1. и 15. у месецу, од 1910. поново је месечник, а излази 15. у месецу. Издавач је Књижара Миливоја Каракашевића, а први уредник Јован...

ГОЛУБ, календар који је излазио у Цариграду 1890–1912, а издавали су га и штампали Зелић и синови. Најдуже га је уређивао Михаило Вукчевић, а упоредни текст на насловној страни био је на арапском. Уз родослов султана Абдул-Хамида и обавезни календарски дио, пр...

ГОЛУБ, Иван, лекар, професор, национални радник (Помаз, Мађарска, 2. IX 1947). Одрастао у породици др Атанасија, агронома и градоначелника Помаза (1947), и Милице Голуб. Основну школу на српском и мађарском завршио у Помазу (1962), гимназију у Сентандреји (196...

ГОЛУБАН, типско име најчешће везано за слугу у епској поезији. Посебно познат из песме Тешана Подруговића „Цар Лазар и царица Милица" (Вук II, 45), у којој представља метафору свеопштег одзива у бој на Косову, сматрајући свој одлазак питањем части и доказом љу...