Претражи резултате

АЛБАХАРИ, Давид, прозни писац, преводилац (Пећ, 15. III 1948). Дипломирао 1968. на Вишој педагошкој школи (енглески језик и књижевност). Био је секретар Српског ПЕН центра (1985−1987) и председник Савеза јеврејских општина Југославије (1991–1994). У српску књи...

АЛБИЈАНИЋ, Александар, филолог, слависта, универзитетски професор (Холивуд, САД, 16. XI 1932). Студирао музику и славистику. Магистрирао музикологију на Нортвестерн универзитету (1955), а на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу магистрирао (1962) и докто...

АЛБРЕХТ, Миша, хирург, универзитетски професор (Босиљград, 27. IV 1933). Завршио Медицински факултет у Београду 1959. Специјализирао хирургију у болници „Др Драгиша Мишовић" у Београду. Као стипендиста америчке копнене војске, усавршавао се на „Western Reserve...

АЛБУМ (лат. бијела таблица за писање), пригодно издање (о светковинама, прославама, јубилејима) историјског, друштвеног, поетичког, политичког садржаја. Често се појављују у вези са знаменитим догађајима (ратовима, годишњицама – прославама војних јединица, шко...

АЛБУС, фабрика сапуна и хемијских производа са седиштем у Новом Саду. Настала из задруге произвођачког типа, коју је основало неколико сапунџијских мајстора 1871. под називом „Прво новосадско сапунџијско друштво". Задруга је производила сапун и лојане свеће, а...

АЛВАЏИЈА → ЗАНАТИ, СТАРИ

АЛГЕ (Аlgae), група нижих, најчешће водених биљака. То су једноћелијски, колонијални и вишећелијски организми чије вегетативно тело (талус), величине од неколико микрометара до више десетина метара, нeма стабло, корен и лист и у чијим се ћелијама налазе пигмен...

АЛГЕБРА (арап. al-ğabr: сједињавање; решавање једначине), област математике која проучава скупове и операције које су дефинисане на њима. Све до средине XIX в. сматрана је вештином решавања једначина. После 1850. центар алгебарских истраживања престају да буду...

АЛГОЛОГИЈА, наука о алгама. Први период у развоју а. карактерише се сакупљањем, описивањем и класификовањем алги, сазнањима о великој разноврсности индивидуалног развића, као и многобројним начинима бесполног и полног размножавања. Крајем XIX в. почиње проучав...

АЛДИНАЦ, археолошко налазиште код Књажевца. У изворишном делу Алдиначке реке, на локалитету Црвенград, регистровано је касноантичко утврђење које је штитило руднике. У самом А. откривени су трагови рударског насеља (vicus metalli). На саставу Алдиначке и Дејан...

АЛДУНА (мађ. Доњи Дунав, Подунавље), један од најстаријих бициклистичких клубова у нашим крајевима, основан у Белој Цркви у Банату (1895). Чланови су му били Срби, Мађари и Немци. Од 1897. до 1908. клуб је организовао краће и дуже спортске и туристичке вожње и...

АЛЕГОРИЈА (грч. llhgora: сликовито, симболично казивање), појам античке реторике. У теорији књижевности а. је стилска фигура или књижевни облик који под основним значењима ријечи исказује нешто друго; облик метафоре проширене до обима цјеловите слике или радње...

АЛЕКСА ДУНДИЋ, први југословенски спортски коњички клуб. Основали су га у Београду 1947. коњички официри ЈНА са групом љубитеља коњарства. Назван је по Србину који се прославио у грађанском рату у Русији (1917–1920) као коњички официр Црвене армије. Војска је ...

АЛЕКСА ШАНТИЋ, село на северозападу Бачке у општини Сомбор. Налази се на бачкој лесној заравни, на путу Сомбор (25 км) – Суботица (33 км). Уз јужну ивицу села пролази пруга истог правца, изграђена 1869. Савремено насеље настало је насељавањем колониста из Лике...

АЛЕКСАНДАР I ПАВЛОВИЧ РОМАНОВ → РОМАНОВИ

АЛЕКСАНДАР II НИКОЛАЈЕВИЧ РОМАНОВ → РОМАНОВИ

АЛЕКСАНДАР АСЕН, господар Канине и Валоне, осамостаљених делова Српског царства (? – ?), владао 1363–1371. По свему судећи, син деспота Јована Комнина Асена, брата бугарског цара Ивана Александра Асена и царице Јелене (супруге цара Стефана Душана). После смрти...

АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ, кнез (Топола, 11. X 1806 − Темишвар, 3. V 1885), владао 1842–1858. Син Карађорђа Петровића. С оцем је напустио Србију 1813. и живео у Хотину до 33. године, стекавши само основе образовања. Тамо се оженио Персидом, ћерком Јеврема и унук...

АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ, краљ (Цетиње, 17. XII 1888 – Марсеј, 9. X 1934), владао 1914–1934. Рођен је као четврто дете, а други син српског кнеза Петра, унука вожда Карађорђа, и кнегиње Зорке, кћерке црногорског књаза Николе. Оставши рано без мајке која је умрл...

АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ, православна црква у Београду. Грађена 1912–1930, на месту где су руски добровољци из српско-турског рата 1876. поставили војну шатор-цркву и оставили је Београђанима на поклон после повратка у Русију. Храм у српско-византијском стилу пројект...