Претражи резултате

БОРАНИЈА (Phaseolus vulgaris), једногодишња биљка повијуша из породице лептирњача (Fabaceae), пореклом из средње Америке и Анда. Б. и пасуљ су ботанички исте врсте, али се код пасуља у исхрани користи зрело семе, а код б. зрела, млада махуна са неразвијеним се...

БОРАНОВИЋИ, село у Републици Српској, на јужној страни планине Варде. Налази се сјеверно од пута Рудо–Прибој, око 7 км источно од општинског центра Рудо. Дисперзивног је типа, смјештено на 500–670 м н.в. Године 1991. имало је 272 становника, од којих 77,6% Срб...

БОРАЊА, планина у западној Србији, у Подрињу. Северно од ње налази се планина Гучево, а јужно планина Јагодња. Припада динарском планинском систему, тј. рудним планинама западне Србије. У морфогенетском погледу је лаколит (магматска стена облика печурке, наста...

БОРАЧ, село у западном делу Груже, у општини Кнић, у горњем делу долине Борачке реке, притоке Груже, подно планине Буковик. До њега води слепи локални пут. Кнић је удаљен 18 км, а Крагујевац 39 км. Село је дисперзивног типа и чини га 17 изолованих група кућа. ...

БОРАЧ, утврђење-замак у истоименој средњовековној жупи, изнад леве обале реке Праче недалеко од Рогатице. Помиње се у низу докумената из прве половине XV в., као средиште и централно упориште одбране моћне властеоске породице Павловић. Ту су издаване повеље и ...

БОРАЧ, утврђење на брегу изнад села Трстеника у Дреници, око 25 км западно од Приштине. Први пут се помиње 1346. када се налазило у поседу Бранка Младеновића, оца Вука Бранковића. Последњи пут је забележено 1433. Недалеко од утврђења налазе се остаци манастира...

БОРАЧКО ЈЕЗЕРО, језеро на североисточној страни планине Прењ у Херцеговини. Басен се налази у долини Борачког потока, где је он преграђен плавинским материјалом. Надморска висина језера је 397 м, дужина 760, ширина 480, а површина 24,1 ха. Највећа дубина је 13...

БОРБА, периодична публикација или дневни лист изразито политичког усмерења. 1. Политичко гласило социјалистичке оријентације које је излазило у Београду 1. I 1882 – 21. IX 1883. Појављивало се три или два пута недељно. Покретач је био Мита Ценић, један од вођа...

БОРБА АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА СА САТАНАИЛОМ, старозаветни апокриф неизвесног времена настанка, познат у различитим варијантама. Испуњен је сликовитим сценама о настанку света и динамичним збивањима на небесима и на земљи поводом отпадништва анђела на челу са Сатанаи...

БОРБА РЕЧИМА, етапа мегдана која поступцима стилизације изазива, подстиче и мотивише сукоб, те повећава борбеност епских ривала. Светозар Матић издваја два основна типа б. р., указујући на удео реалија при опевању двобоја. Изазивач се у писму обраћа погрдним р...

БОРБАШИ → ЗБОР

БОРБИНА НАГРАДА ЗА АРХИТЕКТУРУ, савезна награда за архитектуру коју је 19. II 1965. установила редакција дневног листа Борба. За награду која је подразумевала плакету, у обзир су, по тадашњем правилнику, долазила здања подигнута у претходној години на територи...

БОРДАШ, Ђезе (Bordás Győző), књиженик (Врбас, 5. III 1948). Дипломирао на Катедри за мађарски језик и књижевност у Новом Саду, где је с радом о послератном периоду часописа Híd стекао магистратуру. Радио у дневном листу Magyar Szó, био уредник часописа Híd, ур...

БОРЂЕЈ, касноантичко утврђење код Неготина. Мањим археолошким истраживањима откривен је президијум (praesidium), који се састојао од високе куле подигнуте на четири ступца (тетрапилон) и бедема који оивичава кулу. Ступци су масивни, квадратне основе (1,9 х 2 м...

БОРЂОШКИ, Марко, лекар, микробиолог-вирусолог (Сента, 16. XI 1908 – Београд, 29. I 1982). Медицину је студирао у Пешти, Бечу и Београду, где је 1934. дипломирао. Оснивач и директор Института за вирусологију у оквиру Института „Торлак" у Београду. Радио је у Са...

БОРЕАЛНИ БИОГРАФСКИ РЕГИОН, обухвата широку циркумполарну зону северне хемисфере у Северној Америци и Евроазији, а на југу Европе налази се у одређеним планинским зонама. Карактерише се четинарским шумама и тресетиштима као пратећим интразоналним екосистемима....

БОРЕЛИ, предузеће за производњу обуће, унутрашњу и спољну трговину из Сомбора. Производња обуће у Сомбору почела је да се развија 1958, када је основано предузеће „Младост". Ово предузеће се 1965. интегрисало с комбинатом „Борово" ( → „Бата", Борово) и послова...

БОРЕЛИ, Младен М., грађевински инжењер, универзитетски професор (Задар, 31. VIII 1922 – Београд, 5. III 1995). Дипломирао на Грађевинском факултету у Београду (1950). Радио у Хидротехничком институту САНУ (1950–1952). Усавршавао се и докторирао на Универзитету...

БОРЕЛИ, Федор, електроинжењер, универзитетски професор (Задар, 30. IX 1923). Дипломирао на Електротехничком факултету у Београду 1949, када се запослио у Институту „Борис Кидрич" у Винчи. Магистрирао (1958) на Физичком одељењу Универзитета Висконсин (САД), а д...

БОРИ, Имре (Bori Imre), историчар књижевности, критичар, универзитетски професор (Бачко Градиште, 28. XII 1929 – Нови Сад, 22. IV 2004). Дипломирао на Вишој педагошкој школи, потом на Катедри за мађарски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Н...