Претражи резултате

БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ, високошколска установа за научно и систематско изучавање православног богословља. Систем студија православног богословља код Срба је специфичан. У односу на средњошколско образовање једини нов предмет је јеврејски језик, али је изучавање ...

БОГОСЛОВСКО-УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ, средње верске школе за припремање свештеничког кадра, с наглашеном припремом и за професију учитеља. И друге, раније осниване богословије у Сремским Карловцима и другим центрима Српске православне цркве, образовале су свештенике ко...

БОГОСЛУЖЕЊЕ → ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ

БОГОШЕВИЋ, Добрила, оперска певачица (Урошевац, 20. VIII 1929). Музичка знања из уметности певања стекла у Београду (Ј. Стаматовић, Ј. Матијевић) и Загребу (М. Борчић), где је дипломирала 1954. На Међународном такмичењу у Вервијеу 1955. освојила трећу награду....

БОГУМИЛСТВО, хришћанска секта чије се учење заснива на павлићанској и манихејској јереси и гностицизму. Настала на истоку. Назив се изводи од имена легендарног попа Богумила или из „народне" етимологије да су Богу мили. У Грчкој су себе звали „чисти" и „прави ...

БОГУНОВИЋ, Бранко, новинар (Доњи Лапац, Лика, 30. X 1920). Учесник НОБ-а од 1941. У току рата био је новинар листа Српска ријеч. После ослобођења ступио у редакцију органа КПЈ Борбе (1945–1946), затим радио у листу Омладина (1946–1956), а најдуже у Танјугу (19...

БОГУНОВИЋ, Владимир, грађевински инжењер, универзитетски професор (Босански Нови/Нови Град, 5. VI 1912 – Београд, 11. III 1986). Дипломирао 1939. на грађевинском одсеку Техничке високе школе у Прагу. За време II светског рата био заточен у концентрационом лого...

БОГУНОВИЋ, Душан М., учитељ, педагошки писац, народни посланик (Зрмања, Хрватска, 1888 – ?, после III 1940). Нижу гимназију учио у Загребу, учитељско образовање стекао у Пакрацу 1909, а школу за физичко васпитање похађао у Прагу. Пре I светског рата службовао ...

БОГУНОВИЋ, Слободан Гиша, филозоф, публициста (Београд, 6. II 1961). Дипломирао 1988. на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Београду. У статусу самосталног уметника при УЛУПУДС-у од 1982. Објављује у стручним часописима, недељницима, годишњацима: Књи...

БОГУНОВИЋ, Угљеша, архитекта, публициста (Теслић, 22. X 1922 – Београд, 27. III 1994). Архитектонски факултет Техничке велике школе у Београду уписао 1946. заједно са тзв. „Генерацијом 46" (Зоран Петровић, Дејан Настић, Никола Саичић, Урош Мартиновић, Божидар ...

БОГУТОВАЦ, село у долини Лопатнице, близу њеног ушћа у Ибар, а 20 км југозападно од општинског седишта Краљева. Уз источну границу села пролазе пут и железничка пруга Краљево – Косовска Митровица. Село је дисперзивног типа, смештено на 230–420 м н.в. Чини га н...

БОГУТОВАЧКА БАЊА, налази се 23 км југозападно од Краљева у подножју планине Трограв (1.209 м). У долини је Лопатнице, притоке Ибра, на надморској висини од 520 м. Постоје три термоминерална извора, два имају издашност 10 л/с. Прве хемијске анализе воде извршен...

БОДЕГРАЈ, село у славонској Посавини, у Бродско-посавској жупанији. Налази се уз јужну подгорину планине Псуњ, на 102 м н.в., један километар северозападно од Окучана. Село је део улице дуге око 30 км, формиране уз локални пут који прати планинску подгорину. З...

БОДИ, Александар Д., правник, дипломата (Београд, 9. II 1888 – ?, 25. I 1943). Потиче из познате београдске цинцарске породице. Гимназијско и правничко образовање стекао у Београду. Дипломирао 1912. и одмах био изабран за асистента Правног факултета. Као држав...

БОДИ, Димитрије, правник, дипломата (Београд, 1850 – Београд, 17. III 1942). Школовао се на Великој школи у Београду, а затим на универзитетима у Лајпцигу, Берлину и Паризу. По завршетку студија радио као писар у смедеревском окружном суду и као један од првих...

БОДИ, Михаило Д., генерал, дипломата, професор (Софија, 12. IX 1884 – Београд, 1953). Завршио 34. класу Ниже и 19. класу Више школе Војне академије. Преведен у генералштабну струку 1920. До балканских ратова био командир вода у инжењеријским јединицама, а токо...

БОДИН, жупан (? – ?), Конавли, крај XIII в. Управљао је Конавлима између 1278. и 1284, као намесник краљице Јелене, а посредно краља Драгутина (1276–1282) и краља Милутина (1282–1321). Судио је у споровима између Дубровчана и становника Конавала, који су тада ...

БОДИН (Константин Бодин), краљ, дукљански владар (?, око 1050 – Зета, после 1101). Син и наследник Михаила Војислављевића. Играо је знатну улогу у политици још за очева живота, који га је 1072, заједно с војсковођом Петрилом и одредом војске, послао у помоћ ус...

БОДИРОГА, Дејан, кошаркаш, кошаркашки функционер (Зрењанин, 2. III 1973). Кошаркашку каријеру започео у зрењанинском Машинцу (Серво Михаљ) и са 15 година постао првотимац, а наставио у Задру (1989–1991). По избијању рата у Хрватској прешао у Стефанел из Трста ...

БОДЛЕРИЗАМ, појава изразитог утицаја француског песника Ш. Бодлера (1821–1867) на српску поезију XX в. Трагови тог утицаја налазе се између 1901. и 1914. код С. Пандуровића, В. Петковића Диса, М. Ракића, Д. Марковић и С. Винавера. Реч је о теми досаде и чаме и...