Претражи резултате

БАНАТСКО ВЕЛИКО СЕЛО, село у северном Банату, у општини Кикинда, у тектонској депресији. Са општинским центром повезано је асфалтираним путем дугим 11 км. Јужно од села је пруга Кикинда–Темишвар. Постоје подаци да је село постојало и пре XVIII в. Ново насељава...

БАНАТСКО КАРАЂОРЂЕВО, село у средњем делу Баната, у општини Житиште, на путу Зрењанин (32 км) – Темишвар. Окружују га ниска и мочварна земљишта. Саграђено је у време међуратне колонизације, а насељавање је започето 1920. Већ 1931. оно је имало 3.490 становника...

БАНАТСКО НОВО СЕЛО, село у јужном Банату, у општини Панчево, на путу Београд–Вршац–Темишвар. Уз јужну ивицу села изграђена је железничка пруга истог правца (1894–1896). Село је смештено на северозападној периферији лесне заравни, где она благим прегибом прелаз...

БАНАТСКО-ПOМOPИШКИ ПOДДИJAЛEКAТ → ШУМAДИJСКO-ВOJВOЂAНСКИ ДИJAЛEКAТ; БАНАТ

БАНАЦ, Божо, бродовласник (Дубровник, 13. III 1883 – Њујорк, 16. IV 1945). Рођен у породици бродовласника, трговаца и поморских капетана, познатој широм Херцеговине, Црне Горе и Далмације по превозу наших исељеника у прекоморске и прекоокеанске земље. Спадао ј...

БАНАШЕВИЋ, Никола, компаратиста, романиста, универзитетски професор (Завала, Пипери, Црна Гора, 15. II 1895 – Београд, 20. VI 1992). Школовао се на Цетињу, студирао француски језик и књижевност на универзитетима у Дижону (1913–1914) и Београду (1919–1920). Док...

БАНДА → ВОЈНА БАНДА

БАНДИЋ, Душан, етнолог, универзитетски професор (Нови Сад, 5. VIII 1939 – Београд, 20. I 2004). Етнологију дипломирао (1964) и магистрирао (1968) на Филозофском факултету у Београду, на којем је 1977. и докторирао с тезом Табу у традиционалној култури Срба (Бг...

БАНДИЋ, Иван, математичар, универзитетски професор (Кикинда, 10. III 1903 – Београд, 22. XII 1973). Студије математике на Филозофском факултету у Београду завршио 1928. Докторску тезу одбранио 1958. на Техничком факултету у Београду. Предавао математику у сред...

БАНДИЋ, Милан Бата, глумац, редитељ, преводилац (Велика Кикинда, 22. II 1901 – Београд, 7. I 1937). Завршио Глумачку школу у Будимпешти. Од 1919. играо у Суботичком позоришту, затим прешао у Народно позориште у Скопљу, па у НП у Сарајеву, где је играо 1920–192...

БАНДИЋ, Милош И., књижевни критичар, универзитетски професор (Приштина, 6. VI 1930 – Земун, 15. XII 1995). Завршио студије енглеског језика и књижевности у Београду, био уредник у листовима Наш весник, Млада култура, Младост и Књижевне новине, потом редактор у...

БАНДИЋ-ТЕЛЕЧКИ, Даница, дечји писац (Загреб, 30. IX 1871 – Београд, 26. X 1950). Службовала као учитељица у Великој Кикинди. Под псеудонимом Тетка Дана писала приче и драме за децу. Критичари истичу галерију дечјих ликова у њеним делима, али јој замерају израж...

БАНДИЋ-ЦВЕТИЋ, Нада, глумица (Борач код Кнића, 3. IV 1901/1903 – Београд, 1. XI 1945). Завршила три године Глумачке школе у Београду. Дебитовала 1923. на сцени Народног позоришта у Београду, где је две године радила хонорарно, а потом играла у дружини Д. Живот...

БАНДОБРАНСКА, Даринка, глумица (Сомбор, 18. XII 1867 – Загреб, 12. I 1955). Од ране младости наступала у путујућој позоришној дружини Ф. Иличића, а од 1883. је њен стални члан. На сцени Српског народног позоришта у Новом Саду је 1885/86, а од наредне сезоне до...

БАНДУР, Божена, клавирски педагог (Доксана, Чешка, 8. I 1904 – Београд, 1. IV 1975). Студије клавира завршила на Конзерваторијуму у Прагу (1928). Била професор клавира и методике клавира (1940–1971), педагошки саветник и директор Музичке школе „Мокрањац" (1952...

БАНДУР, Бојана, микробиолог, универзитетски професор (Брашов, Румунијa, 24. XI 1918). Дипломирала на Медицинском факултету у Београду 1950. За асистента- приправника на Катедри микробиологије на истом факултету изабрана 1954, а за доцента 1970. Стручно се усав...

БАНДУР, Јован, композитор, диригент, универзитетски професор (Јавница код Двора на Уни, 24. XI 1899 – Београд, 14. V 1956). Студирао композицију и дириговање на Музичкој академији у Бечу (Ј. Макс) и на Kонзерваторијуму у Прагу (Ј. Кричка), где је дипломирао 19...

БАНЕ, металопрерађивачка индустрија из Сомбора. Најстарије и најпознатије предузеће за производњу металне браварије у Србији. Основано 1946. под називом „Бане Секулић" спајањем осам национализованих приватних занатских радионица са технички застарелом и физичк...

БАНИЈА, област у средишњој Хрватској, у Сисачко-мословачкој жупанији. Од 1991, након распада СФР Југославије, била у саставу Републике Српске Крајине, а од војне акцијe „Олуја", 5. VIII 1995, у саставу је Републике Хрватске. Граница Б. према истоку протеже се ...

БАНИНА-OСТОЈИЋ, Ана, микробиолог, универзитетски професор (Опатија, 3. IV 1949 – Београд, 31. I 1999). Дипломирала (1972) и магистрирала (1976) на Одсеку за биологију Природно-математичког факултета у Београду. Докторску дисертацију одбранила на Пољопривредном...