Претражи резултате

БАН, Матија, књижевник, национални радник, публициста (Петрово Село код Дубровника, 16. XII 1818 – Београд, 14. III 1903). Пореклом је из Босне. Гимназију, филозофске и педагошке науке завршио у Дубровнику. Ступио у фрањевачки ред 1834, али већ наредне године ...

БАН, Рафајло Рафо, гимнастичар, соколски предњак, наставник (Ријека, 27. XI 1906 – Београд, 7. IV 1987). Школовао се на Сушаку и Ријеци. У раној младости посветио се спорту – играо фудбал и бавио се атлетиком и пливањем, а 1922. постао члан Сокола. Као вежбач ...

БАНАТ, географска регија на југоисточној периферији Панонске низије, чији је мањи, западни део у Србији. С јужне стране ограничен је Дунавом, са западне стране рекама Дунавом и Тисом, а са северне Моришем. На истоку се простире до Карпата. Око две трећине ове ...

БАНАТ, железнички спортски клуб основан 1921. у Великом Бечкереку (данашњем Зрењанину) под називом ЖСК. Окупљао углавном железничку омладину. Фудбалско игралиште крај болнице изграђено је 1923. и једно је од најстаријих у овом делу Војводине. Убрзо (1923) прик...

БАНАТ, кондиторска индустрија са седиштем у Вршцу. Занатску производњу чоколаде у Вршцу започео је још 1894. Самјуел Шварц у својој фабрици слаткиша („Canditen-Fabrik") под надзором швајцарског кондитора Д. Фрелера. Ова мала фабрика, која је имала и свој салон...

БАНАТИТИ, магматске стене горњокредне старости, откривене у румунском Банату и североисточној Србији. То није врста једне стене одређеног састава, него групни назив за серију интрузивних, субвулканских и вулканских стена претежно гранодиоритског до кварцдиорит...

БАНАТСКА ДУБИЦА, село у средњем Банату, у општини Сечањ, изграђено на плеистоценој тераси уз старо корито речице Брзаве. Почетком друге половине XX в. том трасом је прокопан канал Тиса–Дунав. Село има изразито периферан положај и са суседним селом Јарковац пов...

БАНАТСКА ЕПАРХИЈА, основана 1931. са седиштем у Вршцу. Наставља традицију Вршачке епархије и покрива простор Баната у Србији, изузев Крњаче. За време Аустроугарске јужни део Баната припадао је Вршачкој, а северни део Темишварској епархији. Српско-румунска гран...

БАНАТСКА ПАЛАНКА, село у југоисточном Банату, у општини Бела Црква, изграђено на југозападној периферији Малог песка (дела Банатског песка), где је он окружен алувијалним равнима Караша, Дунава и Нере. Кроз село пролази пут Бела Црква – Стара Паланка. Општинск...

БАНАТСКА ТОПОЛА, село у северном Банату, у општини Кикинда. Налази се на малом острву плеистоцене терасе окруженом ниским ритским земљиштима. Кроз њега пролази асфалтирани локални пут, а општинско средиште удаљено је 20 км. Основали су га Срби 1766, али су га ...

БАНАТСКЕ НОВИНЕ, недељник који је излазио у Вршцу од 4. III 1926. до 2. VI 1927. као независни лист. Уредник Божа К. Митровић, учитељ по занимању, смело је нападао режим с намером да, у границама грађанске демократије, поправља постојећи поредак. Пропагирао је...

БАНАТСКЕ ХЕРЕ/ЕРЕ, група Срба у Банату, настањена у доњем току реке Нере, са српске и румунске стране. Села Калуђерово (136 стaновника), Крушчица (Кручица 1.049 становника), Кусић (1.480 становника), Црвена Црква (806 становника), Врачев Гај (1.568 становника)...

БАНАТСКИ АЛМАНАХ, прва периодична публикација на српском језику објављена у Темишвару, првом српском издавачком центру у Банату. Покреће га и за 1827. и 1828. годину издаје Димитрије Тирол као гласило Друштва љубитеља књижества српског, које је основао са Вуко...

БАНАТСКИ БРЕСТОВАЦ, село у јужном Банату, у општини Панчево, које се налази на јужној граници плеистоцене терасе с алувијалном равни Дунава. Јужно од села је мала река Поњавица. Б. Б. је на локалном, обилазном путу између Панчева (23 км) и Ковина (16 км). Први...

БАНАТСКИ ГЛАСНИК, дневни лист Српског народног одбора, „новине банатских Срба за жупанијске потребе". Излазио је од 8. VIII 1918. у Великом Бечкереку, под уредништвом Ивана Михајловића. Преузео га је 22. I 1920. Милан Јевтић, повратник из Америке, који је тамо...

БАНАТСКИ ДВОР, село у средњем Банату, у општини Житиште, на дугој лесно-пешчаној греди, коју са три стране окружују ниска ритска земљишта. Дуж греде је изграђен пут Зрењанин–Темишвар. Јужно од села је река Стари Бегеј. Ово је двојно насеље које чине старији, Б...

БАНАТСКИ ДЕСПОТОВАЦ, село у Банату, у општини Зрењанин, изграђено на источној периферији зрењанинске плеистоцене терасе крај алувијалне равни Тамиша. Кроз село пролази локални асфалтирани пут. Зрењанин је удаљен 23 км. Б. Д. је основан 1828, досељавањем Немаца...

БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ, село у јужном Банату у општини Алибунар, које се налази на лесној заравни у непосредној близини тектонске депресије Алибунарски рит. Кроз село пролази магистрални пут Београд–Вршац–Темишвар, а северно од њега и железничка пруга истог правца,...

БАНАТСКИ ПЕСАК (Банатска/Велика/Делиблатска пешчара), пространа површина у јужном Банату покривена песком. Оивичена је селима Дубовац, Банатска Паланка, Кајтасово, Гребенац, узвишењимa Загајичко брдо и Думача, а затим селима Банатски Карловац, Владимировац, Мр...

БАНАТСКО АРАНЂЕЛОВО, село у северном делу Баната, у општини Нови Кнежевац, на плеистоценој тераси. После I светског рата и повлачења нових граница према Мађарској и Румунији, затворени су пут Кањижа–Мако (Мађарска) и Сегедин–Темишвар, чиме село губи саобраћајн...