Претражи резултате

БАЛКОВИЋ, Драган, глумац (Ђаково, 29. X 1903 – ?, после 1959). Као средњошколац волонтерски наступао у Народном позоришту у Сарајеву до 1925, када је ступио у стални ангажман. Играо у Београдској оперети (1928–1931), Српском народном позоришту у Новом Саду (19...

БАЛНЕОКЛИМАТОЛОГИЈА (BALNEOCLIMATOLOGIA), часопис за стручна медицинска питања Медицинске секције Удружења бањских и климатских места Србије. Издавачи су Нишка бања и Врњачка бања. Излази од 1977. у четири броја годишње, што чини један том. Главни и одговорни ...

БАЛНЕОЛОГИЈА (лат. balneum: купаоница; грч. lgo": реч, говор), наука која се бави утицајем природних фактора на здравље људи у бањама и климатским местима. Проучава коришћење многобројних природних фактора, међу којима су најважнији: минералне воде, гас, пелои...

БАЛОГ, Никола, правник, универзитетски професор (Вршац, 12. XI 1913 – Београд, 25. XII 1986). На Правном факултету у Загребу дипломирао и докторирао (1937). За време II светског рата био у немачком ратном заробљеништву. Од првих послератних година био на функц...

БАЛОЈЕ (Baloie), римски муниципијум и светилиште код Шипова, чије постојање потврђује пронађени фрагмент натписа са формулом LDDD (locus datus decurionum decreto). Муниципијем је управљао ordo decurionum. На терену се уочава неколико археолошких агломерација: ...

БАЛОН, плетарско-корпарска фабрика браће С. Ристић. Основана 1922. у Багрдану у Беличком срезу. Породица Ристић се од почетка ХХ в. бавила овом делатношћу у оквиру занатске производње, скупљајући капитал за отварање мање фабрике, у чему ју је привремено омео I...

БАЛОНСТВО, грана ваздухопловства у којој се балони користе као летелице. Први балони (аеростати), као летеће справе пуњене топлим ваздухом или водоником, полетели су у Француској 1783. Коришћени су за извиђање ратишта, а све до данас употребљавају се за научна...

БАЛОЋЕ (Gagea), вишегодишње зељасте луковичасте биљке из фамилије Liliaceae. Имају 1–3 приземна листа који су дугачки, тракасти до кончасти, голи или по ивицама прекривени трепљицама и полазе из луковице. Б. могу имати једну или више мањих, бочних луковица. Ст...

БАЛОШ, Олимпију (Baloş, Olimpiu), песник, професор (Торак код Вршца, 24. X 1950). После школовања у Тораку и Вршцу завршио Филолошки факултет у Букурешту. Новинар у Радио Новом Саду (1974–1980), а од 1980. професор у родном месту. Песме и кратку прозу објављуј...

БАЛТЕАНУ-ЧОБАНУ, Еуђенија (Bălteanu-Ciobanu, Eugenia), новинар, песник (Торак код Вршца, 30. VI 1948). Завршила Вишу педагошку академију у Зрењанину. Радила као наставник у основној школи, од 1971. као новинар Радио Новог Сада (уредништво за румунски језик), а...

БАЛТИЋ, Александар, правник, универзитетски професор (Београд, 22. VIII 1907 – Београд, 17. VIII 1983). Дипломирао (1931) и докторирао (1938) на Правном факултету у Београду. Радио у Генералној дирекцији и Дирекцији државних железница (1932–1944), у Министарст...

БАЛТИЋ, Владимир В., имунолог, онколог, универзитетски професор (Ушће код Краљева, 25. VIII 1947). Дипломирао на Медицинском факултету у Новом Саду 1972, а специјализовао интерну медицину 1977. На истом факултету магистрирао 1982, а докторирао у Загребу 1984. ...

БАЛТИЋ, Милан, ветеринар, универзитетски професор (Доње Селиште код Глине, Хрватска, 5. X 1948). Дипломирао (1974), магистрирао (1979) и докторирао (1984) на Факултету ветеринарске медицине у Београду. По дипломирању се запослио на ФВМ-у, где је биран у сва на...

БАЛТИЋ, Милутин, народни херој, политичар (Доње Селиште код Глине, Хрватска, 2. XII 1920). По завршетку браварског заната радио у Загребу и Карловцу. Члан СКОЈ-а од 1938, а КПЈ од 1940, када је изабран и у Месни комитет СКОЈ-а у Загребу. После окупације Југосл...

БАЛТИЋ, Мојсије, поджупан, официр, народни заступник (Горе код Глине, Хрватска, 19. II 1804 – Загреб, 31. X 1879). Студије филозофије учио у Грацу. Када је 20-их година XIX в. у Грацу основано српско омладинско друштво Српска влада, с јасно израженом националн...

БАЛТИЋ, Симеон, монах, сликар (Земун, 1729 – Гомирје, после 1780). Као хоповски монах побегао 1756. из манастира у Кијев да учи сликарство. Тамо је срео Теофила Алексића, игумана манастира Гомирје, који га је, као искусног мајстора, позвао да пође с њим у Гоми...

БАЛТОСЛОВЕНСКИ ПРАЈЕЗИК, претпостављени заједнички прајезик балтских (изумрли пруски, литавски и летонски) и словенских језика. Разлике међу њима нису веће од оних унутар германске језичке групе, с тим што су балтски језици конзервативнији. Одликују их заједни...

БАЛУГА (Трнавска), село у долини Западне Мораве. Налази се јужно од реке, на старом путу Чачак–Краљево, 7,5 км југоисточно од општинског средишта Чачка. Село је дисперзивног типа, изграђено на теренима 230–240 м н.в. Куће су концентрисане по групама које носе ...

БАЛУГЏИЋ, Живојин, дипломата, публициста (Београд, 19. II 1868 – Београд, 26. IX 1941). Студирао у Београду и Женеви, где је и диломирао 1891. Још у школским и студентским данима активно се занимао за политичка дешавања, укључујући се у ђачке дружине (Нада, По...

БАЛУЗЕК, Владимир Владимирович (Балюзек, Владимир Владимирович), сликар, сценограф (Петроград, 25. XII 1881 –Mосква, 9. IX 1957). Завршио Вишу уметничку школу у Петрограду. После 1905. отишао у Немачку, где је стекао више сликарско образовање као ученик Франца...