Претражи резултате

БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ САНУ, установа која организује научноистраживачки рад у области балканологије. Претходник данашњег института је Балкански институт, основан 1934. у Београду као једини те врсте на Балкану. Иницијатива је потекла од краља Александра I Кара...

БАЛКАНСКА АНТАНТА (1934), војнополитички савез који су у Атини 9. II 1934. склопиле Југославија, Румунија, Грчка и Турска. Овај пакт настао је као одговор на бугарску ревизионистичку политику, а његов значај огледао се у чињеници да су земље потписнице гаранто...

БАЛКАНСКА ВИЛА, лист за књижевност, забаву и поуку. Излазио 1885. једанпут недељно у Београду. Уредник је био песник Драгутин Ј. Илић, а издавач Милан Косановић. У првом броју уредништво је обавестило читаоце да ће лист „поред лепе књижевности и уметности, дат...

БАЛКАНСКА ЕНДЕМСКА НЕФРОПАТИЈА, наследно и хронично обољење бубрега, непознатог узрока. Обољење је споро прогресивно, а доводи до смрти услед бубрежне слабости. Најчешће је у Србији (oкo река Колубара, Дрина, Сава и Морава), али постоји и у БиХ, Хрватској, Мак...

БАЛКАНСКА КОМУНИСТИЧКА ФЕДЕРАЦИЈА, основана је на Трећој конференцији социјалдемократских и комунистичких партија балканских држава (Бугарске, Грчке, Југославије и Румуније), одржаној у Софији 15. I 1920. Непосредно по образовању приступила је Комунистичкој ин...

БАЛКАНСКА ПОШТА, демократски дневни лист за политику, привреду, књижевност, друштво, војску итд. Излазио у Београду 30. V – 11. X 1904, а наставио је излажење и у 1905. Главни уредник био је Футожанин Душан Мил. Шијачки који је издавао и друге листове. Као вла...

БАЛКАНСКА ПРОФАНА АРХИТЕКТУРА, архитектура намењена стандардним, свакидашњим корисницима на простору Балкана. У историји архитектуре профаном архитектуром се сматрала сва градња која не обухвата храмове или дворце. Разлика између сеоске и варошке куће зависила...

БАЛКАНСКА СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА, конференција представника социјалдемократских странака и група из балканских земаља (Србије, Бугарске, Турске и Румуније) и југословенских покрајина Аустроугарске, одржана у Београду 7–9. I 1910. Главни реферат је под...

БАЛКАНСКА ФЕДЕРАЦИЈА, политичка идеја о уједињењу балканских народа и земаља. Опседала је политичку и интелектуалну елиту на Балкану дуже од два века, налазећи одраз у практичној политици. У том дугом времену мисао о сарадњи балканских народа добијала је разли...

БАЛКАНСКА ФЕДЕРАЦИЈА, часопис народних мањина и потлачених народа Балкана. Излазио у Бечу полумесечно у периоду 1924–1926. Издавали су га левичарски настројени грађански опозиционари и функционери илегалних комунистичких партија. Залагао се за федерацију балка...

БАЛКАНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ, састанци незваничних представника балканских држава. Идеје о формирању паневропске уније, које су сматране противним интересима малих балканских народа, и утицај економске кризе, која је подстицала повећану солидарност нејаких балкански...

БАЛКАНСКЕ СПОРТСКЕ ИГРЕ, регионална такмичења спортиста Југославије, Бугарске, Грчке, Турске, Румуније и Албаније. Одржавана су у периоду 1930–1940, а обновљене по завршетку рата 1946. Спортисти Мађарске, Чехословачке и Пољске укључили су се 1947. и 1948, те с...

БАЛКАНСКИ ЈЕЗИЧКИ САВЕЗ, скуп балканских (словенских и несловенских) језика са више заједничких особина (балканизама) развијених у процесу језичке интерференције на различитим језичким нивоима. Појам Б. ј. с. настао је у Прашком лингвистичком кружоку. Н. С. Тр...

БАЛКАНСКИ ПАКТ, савез између Југославије, Грчке и Турске (1953–1954). По завршетку II светског рата Југославија се у спољнополитичком погледу усмерила и ослонила на савезништво са Совјетским Савезом и источноевропским земљама. Након сукоба са СССР-ом и његовим...

БАЛКАНСКИ РАТ У СЛИЦИ И РЕЧИ, први српски таблоид. Излазио у Београду сваке недеље од 20. јануара до краја септембра 1913. Објављено је укупно 40 бројева са фотографијама и текстовима о Првом и Другом балканском рату. Власник и главни уредник био је Душан Мил....

БАЛКАНСКИ РАТОВИ (1912–1913), два рата која су водиле Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка у настојањима да се ослободе турског ропства и да се међусобно разграниче. Увиђајући да се Источно питање не може решити ни нагодбама великих сила ни реформама турског су...

БАЛКАНСКИ САВЕЗ (1866–1868), савез између Србије и суседних држава, створен за време друге владе кнеза Михаила Обреновића (1860–1868). Идеју о таквом савезу први је разрадио Илија Гарашанин у Начертанију (1844). По његовој замисли, Србија је требало да обједин...

БАЛКАНСКИ СТОМАТОЛОШКИ ЧАСОПИС (BALKAN JOURNAL OF STOMATOLOGY), научни и стручни часопис доктора стоматологије Балкана, чији је оснивач Балканско стоматолошко удружење. Први број је штампан 1997, од када излази три пута годишње. Веома значајну улогу у његовом ...

БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО, полуострво на југоистоку Европе, које се налази између Јадранског и Јонског мора на западу, Средоземног, Егејског и Мраморног мора на југу и југоистоку, те Црног мора на истоку. Географски гледано, Б. п. није јединствено подручје јер се с...

БАЛКАНСКО СТОМАТОЛОШКО УДРУЖЕЊЕ (BALKAN STOMATOLOGICAL SOCIETY), удружење доктора стоматологије Балкана, основано 1996. На првом конгресу, одржаном у Солуну, формиран је иницијативни Савет Удружења, са проф. Д. Каракасисом из Грчке као председником. Удружење ј...