Напредна претрага
Претражи резултате
10058 резултат
БАЛЕТМАЈСТОР
БАЛЕТМАЈСТОР, аутор кореографског текста и редитељ балета, концертних нумера, играчких сцена у опери, оперети, драмској представи, мјузиклу и др. Поред стварања оригиналне кореографије (кад се назива још и кореограф), б. обнавља, рестаурира, односно поново пос...
БАЛЕТСКА КРИТИКА
БАЛЕТСКА КРИТИКА, критички осврти на уметничку игру. У Србији датирају с почетка XX в., а односе се на сценске наступе приватних студија, институционалних професионалних балетских ансамбала, алтернативних аутора и група, како домаћих тако и страних. Од првих б...
БАЛЕТСКА ТАКМИЧЕЊА И ФЕСТИВАЛИ
БАЛЕТСКА ТАКМИЧЕЊА И ФЕСТИВАЛИ, манифестације осниване с циљем да представе и вреднују резултате рада учесника, пруже помоћ награђеним такмичарима у њиховом даљем професионалном развоју и афирмацији, промовишy класичну и савремену уметничку игру, подстакну кре...
БАЛЕТСКА ШКОЛА ЛУЈО ДАВИЧО
БАЛЕТСКА ШКОЛА ЛУЈО ДАВИЧО, основана је 1947. као Државна балетска школа, интеграцијом Балетског одсека при Музичкој академији и Балетског студија Опере Народног позоришта. Први директор била је Ани Радошевић, а наставници Нина Кирсанова и Миле Јовановић. Наст...
БАЛЕТСКА ШКОЛА НОВИ САД
БАЛЕТСКА ШКОЛА НОВИ САД, основана је 1948. као државна Средња балетска школа у трајању од шест година. Њеним оснивањем заокружена су настојања да се обезбеди школовање професионалног играчког кадра за потребе Српског (тада Војвођанског) народног позоришта, кој...
БАЛЕТСКО ШКОЛСТВО
БАЛЕТСКО ШКОЛСТВО. Играчко образовање у Србији потиче из XIX в., а постаје интензивније између два светска рата, када се отварају многобројне приватне школе у којима се уче ритмика, уметничка гимнастика, карактерна, салонска, пластичнa, модерна и шпанска игра,...
БАЛЗАРЕНО, Драгош
БАЛЗАРЕНО, Драгош, архитекта (Београд, 22. VII 1926). Дипломирао 1955. на београдском Архитектонском факултету. Усавршавао се у Атини, где је 1966. стекао диплому за унапређење организације и планирања здравствених организација, те у Лондону, где је 1977. завр...
БАЛИКА, Корнел
БАЛИКА, Корнел (Bălică, Cornel), новинар, писац (Куштиљ код Вршца, 19. I 1929 − Панчево, 17. IX 1994). Од 1950. новинар у листу Libertatea, где је постао и главни уредник. Један од најплоднијих новинара свог времена. Под псеудонимом Внтурел Гимпу писао поезију...
БАЛИНТ, Бела
БАЛИНТ, Бела, трансфузиолог, хематолог, универзитетски професор (Остојићево, 26. VII 1952). Дипломирао 1978. на Медицинском факултету у Новом Саду. Од 1980. запослен у ВМА, начелник Одељења за хемотерапију и аферезно лечење. Од 1996. ради у Институту за медици...
БАЛИСТИ
БАЛИСТИ (алб. Balli Kombëtar: Национални фронт), припадници војнополитичке организације албанских националиста. Основана крајем 1942, окупљала је поседнике (аге, бегове и барјактаре) северне Албаније, делове грађанства и сељаштва, као и припаднике политичких с...
БАЛИЋ, Илија Т.
БАЛИЋ, Илија Т., исељенички активиста (Котор?, ? – Сан Франсиско, после 1914). У САД се доселио око 1903. Када је 1907. у Сан Франсиску основан Српски народни фонд, изабран је за његовог председника. Октобра 1908. у Сан Франсиску је организовао велики српски н...
БАЛИЋИ
БАЛИЋИ, село на левој страни долине Лима, на коси између његових левих притока, Комаранске и Слатинске реке. Налази се 4 км западно од магистралног пута Пријепоље – Бијело Поље и од Бродарева. Припада општини Пријепоље. Помиње се и под именом Балиће. Дисперзив...
БАЛИЧЕВАЦ
БАЛИЧЕВАЦ, село у Топлици, на југоисточним обронцима Великог Јастрепца. Кроз Б. протиче Лепајски поток. Са општинским средиштем Мерошина и путем Ниш–Прокупље повезан је локалним путем дугим 3 км. Село је збијеног типа и простире се на око 280 м н.в. Издужено ј...
БАЛКАН
БАЛКАН, српско академско музичко друштво из Загреба, основано 1904. У његовом саставу био је хор, а од 1906. и оркестар. Хором су дириговали П. Муждек, Д. Ђермановић, В. Костић (1907), С. Пашћан-Којанов (1922) и др. Од 1906. друштво је приређивало концерте у х...
БАЛКАНИДИ
БАЛКАНИДИ, југоисточни подсистем великог Карпатско-балканског планинског система. Провлачи се преко 2.000 км кроз централну и југоисточну Европу. Смештени су у југоисточној Србији и Бугарској. На правцу Књажевац–Ниш одвојени су Тимочким, Варошким, делом Сврљиш...
БАЛКАНИЗАМ
БАЛКАНИЗАМ, обележје заједничко неким или свим балканским језицима без обзира на то да ли су по пореклу ближег или даљег степена сродности, које се развило као резултат дуготрајних контаката између словенских и несловенских језика на Балкану. Постоји схватање ...
БАЛКАНИЗАЦИЈА
БАЛКАНИЗАЦИЈА, политички појам настао после ослободилачких ратова балканских хришћана против Турака, нарочито после балканских ратова. Када су се балкански народи почели ослобађати турске власти и када су истакли своје жеље да буду независни, као и претензије ...
БАЛКАНИЗИРАНИ ДИЈАЛЕКТИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА → ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ГОВОРИ
БАЛКАНИЗИРАНИ ДИЈАЛЕКТИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА → ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ГОВОРИ
БАЛКАНИКА (BALCANICА)
БАЛКАНИКА (BALCANICА), међународни годишњак Балканолошког института САНУ, покренут 1970. Покретач и први уредник био је Васо Чубриловић. Објављује упоредне, интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије из области археологије, политичке и културне историје, ...
БАЛКАНОЛОГИЈА (БАЛКАНИСТИКА)
БАЛКАНОЛОГИЈА (БАЛКАНИСТИКА), комплекс наука повезаних заједничким предметом – Балканом и балканским народима, а пре свега језицима, књижевностима, фолклором, културом и историјом балканских народа, као и њиховим узајамним везама. Научни развој б. почиње у XIX...