Претражи резултате

ВРТОЧЕ, село у западној Босни у, Федерацији БиХ, у општини Босански Петровац, смештено на северозападној периферији Петровачког поља. Кроз њега пролази пут Кључ–Петровац–Бихаћ, а од општинског центра удаљено је око 16 км. Централни део насеља је на око 640 м у...

ВРТУНСКИ, Душко, преводилац, библиотекар (Сомбор, 8. II 1936 – Нови Сад, 26. IX 2002). Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на групи опште књижевности 1959. У Библиотеци Матице српске радио од 1960. до пензионисања 1999, где је стручно поставио Предме...

ВРТУНСКИ, Предраг, психолог (Сомбор, 27. II 1938). Дипломирао (1961) и магистрирао (1964) на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, а докторирао (1970) на Универзитету у Охају (САД). Радио као психолог истраживач у болници за ветеране у Кливл...

ВРЋЕНОВИЦА, село на североисточној подгорини планине Велики Јастребац, на десној страни долине реке Турије (лева притока Јужне Мораве). Локалним путем дугим 4 км В. је повезана са Поморављем, а општинско средиште Алексинац је 16 км према североистоку. Први пом...

ВРУЈЦИ, бања у ваљевској Подгорини око 1 км јужно од пута Мионица (10 км) – Љиг (8 км) у долини реке Топлице, десне притоке Колубаре, на надморској је висини од 180 м. Лежи у засеоку Врујци, који припада селу Берковић у општини Мионица. Туристички комплекс са ...

ВРУТЦИ, село смештено у Врутачкој котлини, на ерозивно-тектонском проширењу долине Ђетиње, 25 км западно од Ужица. Име села потиче од врела, топлог и хладног, која су потопљена 1984. изградњом акумулационог језера. Село се помиње 1476, а током XV и XVI в. у се...

ВРУТЦИ, село у БиХ, на југозападном крају Сарајевског поља, у непосредној близини врела Босне. Ту су, на локалитету званом Црквина, откривени остаци прероманичке грађевине, идентификоване са Црквом Св. Стефана, која се помиње 1244. у повељи угарског краља Беле...

ВРУЋИЦА → БАЊА ВРУЋИЦА

ВРХБОСАНСКА НАДБИСКУПИЈА, административно-управно подручје римокатоличке цркве у Босни са седиштем у граду Врхбосна. Назив је добила од средњовековног града Врхбосне, у жупи Врхбосни, око извора реке Босне у Сарајевском пољу. Врхбосна је испочетка био назив жу...

ВРХБОСНА, средњовековна жупа и град у Босни, у Сарајевском пољу. Жупа је обухватала долине доњих токова Миљацке и Жељезнице с њиховим притокама, и извориште Босне. Настала је пре 1244, када је њено име први пут забележено, и то издвајањем од јединствене жупе Б...

ВРХЛАБ, средњовековна жупа која се налазила у изворишном и горњем току реке Лаб. У изворима се помињу „оба Лаба" и Лаб са Липљаном, а сигурно постоји од XII в. У овој жупи се налазио и истоимени летњиковац краља Милутина у којем је 1302. закључен мир између Ду...

ВРХОБРЕЗНИЦА, манастир у истоименом селу близу Пљеваља, са храмом Св. Тројице. Краће име манастира је Брезница. Парохијска црква из средњовековних времена, први пут се као манастир помиње 1537. када га је обновио игуман Висарион, са братом Савом и сином Никифо...

ВРХОВАЦ, Душка, песник, новинар (Бањалука, 24. III 1947). Дипломирала на Групи за општу књижевност са теоријом књижевности Филолошког факултета у Београду. Од 1975. до 2005. уредница и ауторка бројних културних и документарних програма за децу и одрасле на РТС...

ВРХОВАЦ, Радивоје, професор, историчар књижевости (Лаћарак код Сремске Митровице, 16. XII 1863 – Нови Сад, 16. VII 1946). Студирао је славистику и класичну филологију (Загреб, Грац и Беч). Од 1886. суплент у гимназији, па професор грчког језика у богословији (...

ВРХОВЕЦ, Јанез, филмски глумац (Београд, 19. I 1921 – Београд, 7. X 1997). Каријеру започео после II светског рата у Драмском студију „Звезда филма", касније и „Авала филма", a oд 1952. радио у статусу слободног филмског уметника. После прве улоге у филму Језе...

ВРХОВИНА (каноник, поповина), дажбина у средњовековној Србији. Преузета је из Византије, где се називала kanonikovn. Према Синтагми Матије Властара, састоји се из таксе за рукоположење и годишње дажбине коју су свештеници плаћали надлежном архијереју. Синтагма...

ВРХОВИНЕ, село у југозападном делу Тамнаве, на контакту њеног равничарског дела са брдима, где развође према Колубари достиже висине и преко 300 м. В. су 3 км западно од пута који повезује општинско средиште Уб (11 км) и Ваљево. Насеље је дисперзивног типа и п...

ВРХОВИНЕ, село и средиште општине у Хрватској, у Лици, смештено на југоисточним обронцима планине Мала капела и на северозападној периферији Врховинског поља. Припада Личко-сењској жупанији. Крај села пролазе железничка пруга Книн–Госпић–Карловац и локални пут...

ВРХОВНИ СУД, инстанца која се налази на врху пирамиде судова у једној земљи. О његовој надлежности постоје различите концепције. По првој, француско-романској, тај суд има само надлежност касирања, тј. ништења или укидања судских одлука у последњем степену, с ...

ВРХПОЉЕ, село у западној Србији, у Подрињу, на десној страни долине Дрине, 9 км југоисточно од општинског средишта Љубовије. На јужном делу села је магистрални пут Лозница – Бајина Башта. Насеље је дисперзивног типа и простире се на 180–480 м н.в. дуж друма и ...