Претражи резултате

АМЕРИКАНСКИ СРБОБРАН, најстарији српски лист у иностранству који, без прекида, излази од 1906. у Питсбургу (Пенсилванија, САД). Први српски листови настали су у Сан Франциску 1893. Један од њих, Слобода, излазио је до 1906. и током скоро једне деценије био јед...

АМЕРИЋ, село на североисточним обронцима Космаја, у долини Реке. Налази се 2 км западно од пута и железничке пруге Младеновац–Београд, 7 км северозападно од Младеновца. Кроз село протичу Грабовац и Плоча, који граде Реку. Насеље је дисперзивно, овалног облика,...

АМЕРИЧКО-КАНАДСКА ЕПАРХИЈА, основана је 1921. са седиштем у Чикагу. Њено оснивање је наговештено још 1905. стварањем Српске православне мисије, под јурисдикцијом Руског егзархата. Испуњење захтева Срба 1906. да добију епископа под јурисдикцијом Карловачке патр...

АМЕРИЧКО-КАНАДСКА ЕПАРХИЈА МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ, настала је споразумним окончањем америчког раскола и примањем у канонско јединство у време раскола осамостаљене Америчко-канадске епархије под именом Слободна Српска православна црква. Покрива простор САД,...

АМЕРИЧКО-СРПСКИ ОДНОСИ. Политички односи. Први покушај успостављања службених односа (1867) завршио се неуспехом, али су након стицања независности Кнежевине Србије (1878) две земље започеле преговоре. Конзуларна и трговинска конвенција закључена је 1882. Посл...

АМЕС, Макс, фудбалски судија, бициклиста (Аустроугарска, 1897 – Опатија, 18. VI 1967). Изучио водоинсталатерски занат. У Бечу 1916--1920. играо фудбал у аустријском лигашу Хакоах. Године 1921. доселио се у Београд где је волонтерски водио кондиционе тренинге ф...

АМИЈАН МАРЦЕЛИН (Аmmianus Marcellinus), историчар (Антиохија, Сирија, око 330 – ?, крај IV в.). Један од последњих значајних историчара Римске империје. Грк по рођењу, ступио је рано у војну службу и био припадник царске гарде (protectores domestici). Касније ...

АМОНИЈАК (NH3), најраспрострањеније једињење азота и водоника. Тачка кључања je на –33 oC, тако да је на обичној температури у гасовитом стању. Оштрог, карактеристичног мириса, изазива сузе, оштећује очи и органе за дисање. Густина је 0,771 г/дм3; око два пута...

АМПЕЛОГРАФИЈА (грч. mpelo": лоза, grfein: писати), део виноградарске науке који се бави проучавањем врста и сорти винове лозе. Врши морфолошки опис врста и сорти, те утврђује њихове агробиолошке и привредно-технолошке карактеристике у различитим агроеколошким ...

АМФИЛОХИЈЕ (Радовић), митрополит црногорско-приморски (Баре Радовића, Доња Морача, 7. I 1938). Завршио Богословски факултет у Београду и постдипломске студије са докторатом у Атини. Професор Института св. Сергија у Паризу, БФ-а у Београду и Србињу/Фочи. Замона...

АНА, супруга великог жупана Стефана Немање (?, око 1130 − ?, 21. VI између 1196. и 1199). Грчког је порекла, запамћена као богољубива, одана, послушна и брижна супруга и мајка три сина (Вукан, Стефан и Растко) и две кћери (имена нису позната). У периоду од 115...

АНА, супруга Стефана Првовенчаног (Венеција, крајем XII в. – Србија, око 1258). Кћи млетачког прокуратора цркве св. Марка, Ранијерија Дандола и унука дужда Енрика Дандолa из времена четвртог крсташког рата. Трећа супруга другог Немањиног сина Стефана, за којег...

АНА, супруга краља Радослава (?, око 1207 – ?, око 1258). Најстарија кћи епирског владара Теодора I (Комнина, Дуке) Анђела и Марије Петралифе. Брак са српским владарем склопљен је крајем 1219. или почетком 1220, а претходно, од краја 1218. или почетка 1219, мл...

АНА, господарица Мачве и Босне (Будим, 1226/27 – Мачва, после 1270). Ћерка угарског краља Беле IV, удовица бившег черниговског и мачванског кнеза и славонског бана Ростислава Михаиловича. Носила титулу Ducissa Gallicie ac de Bozna et de Mazo domina (под „Босно...

АНА, супруга краља Стефана Уроша II Милутина (?, после 1260 − ?, прва четвртина XIV в.). Кћи бугарског цара Георгија I Тертера и Кира Марије, сестре цара Ивана III Асена, а полусестра цара Теодора Светослава. Њено име је познато само из Пљеваљског требника, гд...

АНА (Неда), бугарска царица (Србија, између 1275. и 1280. – Дубровник, после 1346). Ћерка краља Стефана Уроша II Милутина и његове прве жене Јелене. Учвршћујући мир са видинским кнезом Шишманом, краљ Милутин је А. удао за његовог сина Михаила (1292/1293). У то...

АНА (Анка/Ancha), супруга цара Стефана Уроша (?, 1339 − ?, после 1370). Њен отац је био влашки војвода Никола Александар (1352−1364), син Басараба I, оснивача влашке државе, а мајка Клара, угарског рода и католичке вере. Удала се за цара Уроша крајем лета 1360...

АНА, кнегиња (?, пре 1490 – Русија, после 1547, можда око 1553). Ћерка војводе Стефана Јакшића. Почетком XVI в. удала се за литванског кнеза Василија Љвовича Глинског, с којим је родила синове Јурија, Ивана и Михаила, кћери Јелену, Анастазију и Марију. Највећу...

АНА КОМНИН, византијска принцеза, писац (?, 2. XII 1083 − ?, 1153/1155). Најстарије дете цара Алексија I Комнина и царице Ирине Дука. Од рођења је имала важну политичку улогу у династичкој политици Алексија Комнина, па је као дете била верена за Константина Ду...

АНАГНОСТИ, Петар В., грађевински инжењер, универзитетски професор (Ђаковица, 10. V 1934). Дипломирао 1957. и докторирао 1962. на Грађевинском факултету у Београду. Радио у предузећу „Енергопројект" (1958–1992), где је у периоду 1973–1976. био директор радова у...