Претражи резултате

ВИРАГ, Михаљ, глумац, редитељ, универзитетски професор (Јерменовци, Банат, 20. VI 1919 – Суботица, 7. IV 1999). Студије на Медицинском факултету у Београду прекинуо почетком II светског врата. По ослобођењу у Суботици водио аматерске драмске секције, а потом у...

ВИРАК (Alchemilla), род вишегодишњих зељастих биљака из породице ружа (Rosaceae). Ризом је одрвењен, хоризонталан. Приземни листови су у розетама, дубоко или плитко прстасто дељени, по ободу назубљени, голи или длакави. Цветна стабљика висока 5–50 цм, обрасла ...

ВИРИНЕ, село у источној Србији, између долине Ресаве на северу и долине Велике Мораве на југозападу. Један км источно од села пролази локални пут који повезује општинско средиште Ћуприју (13 км) и Деспотовац. Насеље је збијеног типа, изграђено на изворишној че...

ВИРОВАЦ, село у Колубари, у долини реке Топлице (десна притока Колубаре). Смештено је 20 км источно од Ваљева и 9 км североисточно од општинског центра Мионице, с којом је повезано локалним путем. Дисперзивног је типа и чине га групе кућа на обе стране долине ...

ВИРОВАЦ, Петар, адвокат, писац, преводилац (Осијек, 1800 – Осијек, после 1858). Студирао права у Пожуну (Братислава) 1816–1819. Од 1820. радио је као адвокат у Осијеку и Даљу. По налогу црквене општине радио је од 1833. као испомоћ у Библиотеци восточног неуни...

ВИРОВО, село у западној Србији, на десној страни долине Голијске Моравице (саставница Западне Мораве). Смештено је 6 км североисточно од општинског центра Ариља, с којим је повезано локалним путем. Дисперзивног је типа и простире се на висинама 330–440 м. У ис...

ВИРТЕМБЕРГ, Карло Александар фон (Württemberg, Karl Alexandar von), кнез, фелдмаршаллајтнант, управитељ Србије (Виртемберг, Немачка 24. I 1684 – Виртемберг, 12. III 1737). Потицао је из кнежевске породице што му је омогућило да брзо напредује у аустријској цар...

ВИРТУЕЛНИ УНИВЕРЗИТЕТ, нови облик универзитета будућности на којем се студира, односно учи, путем интернета, методама из савремених истраживачких области које везују рачунар и учење. У свету и у литератури јавља се неколико термина који означавају учење на инт...

ВИРТУЕЛНОСТ (лат. virtualis: изузетан, посебних особина), у уметности, одлике и квалитети уметничког дела који нису објективно дати или стварни, него могу бити схваћени и појмљени као такви. Виртуелно уметничко дело користи видове виртуелне стварности произвед...

ВИРУСНЕ ИНФЕКЦИЈЕ, најчешће болести инфективне етиологије. Преко 3.000 различитих вируса инфицира човека, али само мали број њих успоставља манифестну инфекцију. В. и. могу имати читав спектар клиничких манифестација, од благих болести до веома тешких клинички...

ВИРУСОЛОГИЈА (лат. virus: биљни сок, отров), наука која проучава морфолошке, структурне и биолошке особине вируса, односе вируса и домаћина, те методе за лабораторијску дијагнозу и праћење вирусних обољења. Вируси су откривени тек у XX в. Пре него што се сазна...

ВИРЏИНА (лат. virgo: девојка), појава полне инверзије и родног идентитета у традиционалном друштву XIX и XX в. у извесним деловима динарског простора: у далматинском залеђу, у Црној Гори, на Косову, Метохији и у северној Албанији. Као синоними употребљавали су...

ВИС (Issa), једно од најудаљенијих острва на средњем Јадрану. У међуратном периоду, у самом центру града В., у мешавини неовизантијског стила и средњовековне приморске архитектуре, а по пројекту Момира Коруновића, подигнута је православна црква Св. Ћирила и Ме...

ВИСАРИОН, митрополит херцеговачки (?, средина XV в. – Тврдош?, после 1517). Значај херцеговачке епархије био је велик после пада Херцеговине под турску власт. В. је 1509. наредио монаху Марку Требињцу да препише октоих, у манастиру Богородичиног успења (Тврдош...

ВИСАРИОН, митрополит херцеговачки (?, прва половина XVI в. – Тврдош?, после 1602). Тешко је подносио турска насиља која су се увећала после народних устанака с краја XVI и почетка XVII в. (1593–1606). Био је одани сарадник пећког патријарха Јована (Кантула) у ...

ВИСАРИОН, митрополит цетињски (?, крај XVI в. – ?, после 1654). Нису познати његова младост и кретање у служби. Јавља се 1637. као архиђакон цетињског митрополита Мардарија у време када је католички мисионар Фране Леонарди из Трогира покушавао да спроведе униј...

ВИСАРИОН, монах, проповедник, светац (Мајдан, Босна, 1714 – Куфштајн, Аустрија, 1746). Oд детињства побожан и склон молитви, у седамнаестој години одлази на поклоничко путовање у Свету Земљу. У манастиру Св. Саве Освећеног у Палестини замонашен је оставивши св...

ВИСАРИОН (Бориловић Бајица), митрополит црногорски (? – ?, 1692). Помиње се 1682. у натпису на митри Цетињског манастира, као „владика скендеријски". Могуће је да се на њега односи запис о градњи цистерне за воду у Хиландару, још пре 1682. Сматра се да је већ ...

ВИСАРИОН (Костић), епископ банатски (Темишвар, 14. VII 1910 – Вршац, 1. XII 1979). Гимназију завршио у Будимпешти, а Богословски факултет 1933. у Београду. Радни век почео је као професор српског одељења на државном лицеју у Учитељској школи у Темишвару. Замон...

ВИСАРИОН (Љубиша), митрополит цетињски (Свети Стефан, 14. I 1823 – Цетиње, 14. IV 1884). Образовање стекао по манастирима, вршио учитељску службу у манастирима Прасквици, Режевићу и Савини, потом у Перасту. Прешавши у Црну Гору, постао је настојатељ манастира ...