Претражи резултате

БУЧИЋ, село у долини Југбогдановачке реке, леве притоке Јужне Мораве, на локалном путу који повезује Прокупље (10 км) с ауто-путем Ниш–Лесковац, у општини Мерошина. Насеље на око 255 м н.в. збијеног је типа и мрежастог распореда улица. Становништво је досељава...

БУЧЈЕ, село у горњем делу долине реке Пакре, у Пожешко-славонској жупанији, 18 км источно од Пакраца, на северним падинама планине Псуњ, на 365 м н.в. До 1921. звало се Буч. Кроз село пролази пут Пакрац – Славонска Пожега. Раније је ово био пространији статист...

БУЧЈЕ, село на југозападним падинама планине Голи крш, у долини реке Огашу Драгули (слив Тимока), 17 км североисточно од општинског седишта Бора. Насеље је на 500–550 м н.в. Збијеног је типа и чини га дуга улица формирана низ долину. Кроз село пролази локални ...

БУЧЈЕ, село на западном подножју планине Ласовачке Тупужнице, у долини Бучјанске реке (слив Белог Тимока). Кроз село пролази локални пут за Књажевац (општинско седиште, 18 км). Насеље на 500–560 м н.в. збијеног је типа и овалног облика с мрежастим распоредом у...

БУЧЈЕ, село на источним обронцима Гоча, у горњем току Бучке реке (слив Западне Мораве), југоисточно од општинског седишта Трстеника (14 км). Локалним путем повезано је с путем Краљево–Крушевац. Насеље на 255–322 м н.в. збијеног је типа и неправилног облика с м...

БУЧКО, Ахнета, песник, новинар (Миклошевци код Вуковара, 3. XI 1951). Руски језик и књижевност апсолвирала 1974. на Филозофском факултету у Новом Саду. Од 1975. ради као новинар у Русинској редакцији Радио Новог Сада. Њену поезију одликују релације некад–сад, ...

БУЏАРОСКИ, Теофан Исаиловић, иконописац (Галичник, ? – ?, пре 1918). Из Гњилана се преселио у Врање где је крајем XIX и почетком XX в. развио велику сликарску активност. На икони из 1894. из манастира Светог Прохора Пчињског потписао се као Буџаровић. Сликарск...

БУЏЕТ (фр. bougette: мала кеса за новац), планирани приходи и расходи државе и њених институција, али и појединца, фирме или организације за одређени период. Државни б. најчешће има карактер финансијског плана државе за једну годину. Представља пројекцију, али...

БУШАТ, село 12 км јужно од Скадра, у подножју брда Зефњан, на левој страни долине речице Дрини, леве притоке Дрима. Насељен је словенским становништвом (око 2.500 становника) и центар је општине коју чини 12 села. Преовлађује католичко становништво. Уочљиво је...

БУШАТЛИЈЕ, албанска породица из племена Бушати од које је потекао већи број истакнутих турских официра и државника. Од 1763. до 1831. били су наследни намесници у Скадру, одакле су предузимали низ акција против Црне Горе. Арслан-паша, први скадарски намесник и...

БУШЕВИЋ → ГОРЊИ БУШЕВИЋ

БУШЕТИЋ, Тодор, учитељ, етнограф (Рековац, 13. VII 1864 – Пољна, Левач, 10. V 1919). Подстакнут радом Ј. Цвијића и његове антропогеографске школе, поред учитељског позива, бавио се проучавањем народног живота у предеоној целини Левач у централној Србији. Проуч...

БУШЛЕТИЋ, село у Републици Српској, на крају долине Велике ријеке (десна притока Босне), око 10 км сјеверно од општинског сједишта Добоја. Уз западну границу села је пут који десном обалом Босне води ка Добоју. Насеље је дисперзивног типа издужено уз долину Ве...

БУШТРАЊЕ, село у долини Буштрањске реке, која се, као Коштаначка река, улива у Јужну Мораву, 10 км јужно од општинског седишта Врања. Слепим локалним путем повезано је са путем Врање–Куманово. Насеље је дисперзивног типа, на 500–700 м н.в. и чине га десетак за...

В, треће слово српске ћирилице, свих словенских и већине несловенских ћириличких графијских система, које има више појавних облика (алографа): В, в, В, в итд. У старословенској ћирилици назив слова био је „vydy" са значењем 'знам', а имало је бројну вредност 2...

ВАВЕДЕЊЕ, манастир у Овчарско-кабларској клисури, на десној обали Западне Мораве. Предање га приписује Стефану Немањи. Помиње се у турском попису 1528. и потом све до краја XVI в. Опустео је у време Велике сеобе. Обновљен је 1797. залагањем попа Милића Вујовић...

ВАВЕДЕЊЕ, манастир на Топчидерском брду у Београду. Саградила га је 1936–1937. Персида Миленковић, која је са мужем Ристом 1924. подигла и храм Св. Тројице у Кумодражу. Храм је у духу традиционалног српског средњовековног градитељства пројектовао архитекта Пет...

ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, непокретни празник (21. новембар / 4. децембар), из групе 12 великих хришћанских празника. Посвећен је успомени на догађај из свештене историје када је дјева Марија одведена у храм. Догађај није описан у канонским јеванђељима него...

ВАГАН, село у западној Босни, у Републици Српској, у општини Шипово. Оно је на Јањској крашкој површи, западно од кањона Крашке ријеке, која извире око 10 км јужно од села као Купрешка ријека, поред села протиче као Ријека, а код Шипова се улива у Пливу као ри...

ВАГАН, брдо код Бајине Баште на којем је нађено више камених споменика из римског периода. На једној архитравној греди од кречњака, касније узиданој у оближњу воденицу, налазио се натпис који представља посвету Силвану и Генију. Претпоставља се да је архитравн...