Претражи резултате

БУКВАР (стсл. boukþì: слово), књига за почетно учење читања и писања. Некадашњи назив је азбуквар. Први б. код Срба објавио је 1597. јеромонах Сава из манастира Дечана, родом из Паштровића, у штампарији Ђ. А. Рампацета у Венецији. Исте године појавила су се дв...

БУКВАРЦИ, назив за ученике почетнике, односно ученике првог разреда основне школе у Србији крајем XVIII и почетком XIX в. Ученици другог, односно трећег разреда називани су „часловци" и „псалтирци". Основни садржаји учења налазили су се у Буквару и црквеним књ...

БУКВИЋ, Александар, психолог, универзитетски професор (Београд, 27. IV 1936 – Београд, 15. VII 1985). Дипломирао на Групи за психологију Филозофског факултета у Београду (1959), где је и докторирао 1974. За ванредног професора на Одељењу за психологију ФФ у Бе...

БУКЕЛИЋ, Јован, неуропсихијатар, универзитетски професор (Карађорђевац код Лесковца, 19. I 1934). Дипломирао на Медицинском факултету 1962, специјалиста неуропсихијатар постао 1969, а докторску дисертацију одбранио на Мед. ф. 1979. Био на студијским боравцима ...

БУКЛИЈА, дрвена или керамичка посуда за ракију, вино, ређе за воду. Кружног је облика, са стопама за ослањање са доње стране и отвором на врху. Носи се о рамену помоћу плетеног или кожног каиша, који може бити декоративно оплетен. Дрвена б. се украшава плитким...

БУКОВА БРАДА (Hericium coralloides), једна од најлепших и најзанимљивијих гљива, спада у фамилију игличарки (Hericiaceae). Плодоносно тело беле је боје која старењем прелази у крем и касније у прљавожуту боју. Састоји се од основног стабла и испреплетених гран...

БУКОВАЦ, фрушкогорско село које се налази на почетку проширеног дела долине Буковачког потока. Припада општини Нови Сад, а са градом је повезан слепим асфалтним путем дугим 5 км. Са виших планинских страна село се изместило крајем XVII и почетком XVIII в. У вр...

БУКОВАЦ, село на југозападним обронцима планине Бељанице, североисточно од Деспотовца као седишта општине. Са градом је повезано локалним путем дугим 4 км. Развијало се у долини Ресаве и њене притоке Пећурине, збијеног је типа на 220–360 м н.в. Има неправилан ...

БУКОВАЦ, Влахо (Biagio Faggioni), сликар (Цавтат, 4. VII 1855 – Праг, 23. IV 1922). Иако је још од ране младости показивао склоност ка уметности, лоше материјалне прилике онемогућиле су му формално школовање. Као дете отишао је 1866. у САД, а одатле у Јужну Ам...

БУКОВАЧА (Pleurotus ostreatus), сапробна врста гљиве из раздела Basidiomycota која расте на трулим деблима и пањевима листопадног дрвећа, често на букви, ретко на четинарском дрвећу. Плодоносно тело има облик шкољке пречника око 20 цм, некад и више, тамносиве ...

БУКОВАЧА, село у Федерацији БиХ на сјеверном ободу Петровачког поља, 8 км југоисточно од Босанског Петровца, с којим га повезује локални пут. Насеље збијеног типа на око 700 м н.в. издужено дуж границе поља и локалног пута. У Б. је 1991. живјело 298 становника...

БУКОВАЧКА ЧЕСМА – Буковче, насеље раног неолита и старијег гвозденог доба код Јагодине, на старој обали Велике Мораве. Заштитна ископавања извео је регионални музеј у Јагодини 1972. Културни слој садржи два хоризонта: рани неолит и старије гвоздено доба. У ста...

БУКОВИ, планина у Западној Србији, јужно од Ваљева, која представља развође реке Градац (слив Колубаре) и реке Скрапеж (слив Западне Мораве). Припада динарском планинском систему, односно подгрупи рудних планина западне Србије. Највиши врх је Ожањ (864 м н.в)....

БУКОВИК, планина у Источној Србији, која се налази северно од Алексиначке котлине и долине Моравице. Припада ниским планинама, а највиши врх јој је Букова пољана (893 м). Правац пружања јој је исток–запад. Падине су јој рашчлањене многобројним мањим речицама к...

БУКОВИК, село у подножју планине Букуље, у долини Кубршнице (слив Велике Мораве), 4 км западно од седишта општине Аранђеловца. Насеље дисперзивног типа на 230–420 м н.в. које чине девет заселака. Староседелачка домаћинства највећим бројем су досељена у XIX в. ...

БУКОВИНСКО-ДАЛМАТИНСКА МИТРОПОЛИЈА, настала је из жеље бечких власти да смањи јурисдикцију Карловачке митрополије на простору Аустрије и Угарске. Малоруска Буковина постала је 1774. аустријска, а 1783. потчињена је Карловачкој митрополији. Када су Румуни среди...

БУКОВИЋ, село у Равним Котарима у Северној Далмацији, на северном ободу Буковићког поља, 2 км југоисточно од Бенковца на путу ка Скрадину. Године 1991. имао је 904 становника (Срба 99%), а након рата 1991–1993. и егзодуса Срба популација је смањена на 323 члан...

БУКОВИЦА, село на западној подгорини планине Јелица, у долини Буковичке реке (слив Западне Мораве), 11 км западно од општинског седишта Краљева. Са градом је спојено локалним путем. Село је дисперзивног типа на 280 до 340 м н.в. и чини га више „мала" и заселак...

БУКОВИЦА, област у северозападној Далмацији ограничена на северу планином Велебит, на западу Каринским и новиградским морем, а на југоистоку реком Крком. Југозападна граница према Равним котарима није маркантна. Издужена је правцем северозапад–југоисток и зауз...

БУКОВИЦА ВЕЛИКА, село у Републици Српској, на источној падини планине Крњин, на лијевој страни ријеке Руданка (лијева притока Босне), 7 км сјеверозападно од Добоја. Насеље је дисперзивног типа и заузима велику површину. Већи дио насеља је на планинској страни ...