Претражи резултате

БРАКОЧЕВИЋ, Јована, одбојкашица (Зрењанин, 5. III 1988). Почела да игра одбојку у зрењанинском Поштару, каријеру наставила у београдском Поштару 064 (2004–2007), затим у Конељану, Италија (2007–2010) и Евергрејду из Гјонгџуа, Кина (од 2010). Са Поштаром 064 би...

БРАКУС, Стеван, професор, управник позоришта (Оточац, пре 1880 – Дубровник, 1943). Класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1896) а филозофију у Бечу и Паризу. Од 1908. живео у Сарајеву, радећи као професор књижевности, службеник Министарства просвете...

БРАЛИЋ, Јефто, инжењер рударства (Доњи Подградац, Босна, 26. VII 1928 – Београд, 1. VIII 2009). Дипломирао 1953. на Рударском факултету Техничке велике школе у Београду. Магистрирао 1972. и докторирао 1981. на Рударско-геолошком факултету у Београду. Радио на ...

БРАН/БОРЕН, владар из најстарије српске династије (?, пре 870 – Србија, прва половина Х в.). Био је син кнеза Мутимира (после 852–891/893). Спомиње се за време очеве владавине заједно с млађим братом Стефаном као пратилац угледних бугарских заробљеника на челу...

БРАНЕ, хидротехничке грађевине које преграђују долине река, стварајући узводно вештачка језера, акумулације. Вода из акумулација се користи за потребе насеља и индустрије, производњу електричне енергије и наводњавање. Акумулације смањују поплавне таласе, задрж...

БРАНЕШЦИ, село на северној страни Златибора, западно од пута Ужице (21 км) – Подгорица, око 3 км северозападно од општинског седишта Чајетине. Село је дисперзивног типа, захвата велику површину на 700–850 м н.в. и чини га неколико заселака и група кућа. Станов...

БРАНЕШЦИ, село у Републици Српској, у општини Челинац, на десној страни долине реке Турјанице (притока Врбаса), око 35 км североисточно од Бањалуке. Са путем Бањалука–Дервента спојено је локалним путем. Чине га два дела – Б. Доњи и Б. Горњи. Оба насеља су дисп...

БРАНИ, Петар, глумац, редитељ (Дебело Брдо, Крбава, 9. IX 1840 – Беч, 19. IX 1914). У Бечу започео студије права, а затим краће време студирао глуму. Први пут ступио на сцену 12. I 1864. у Хрватском народном казалишту у Загребу и то с великим успехом, као Морт...

БРАНИВОЈЕВИЋИ, хумска властела, синови Браноја. По М. Орбину он је био сиромашан властелин у Хуму и помиње се само 1318. Вероватно је почео да се уздиже у време борби краља Милутина и Шубића. Властелин Бранивој помиње се 1318. са „синовима", а од њих само Миха...

БРАНИК, лист за политику и народне интересе, који је излазио у Београду 1873–1875. Издавач и одговорни уредник био је песник Стеван Владислав Каћански из Сентомаша (Србобрана), учесник Мајске скупштине у Сремским Карловцима 1848. Незадовољан што је Аустрија пр...

БРАНИК, политички лист, орган Српске народне слободоумне странке (либералне), који је излазио у Новом Саду од 17. X 1885. до 1. VIII 1914. Уз Милетићеву Заставу био је најзначајнији српски лист у Угарској пре I светског рата. Информативан и добро уређиван, чит...

БРАНИЛО, властеличић, челник (? – ?). Помиње се у две хрисовуље које је цар Душан издао Хиландару, између 1349. и 1354. Б. се у једној од њих назива „властеличић", што говори о његовом друштвеном положају који није висок, док се у другој титулише као „челник" ...

БРАНИСЛАВ, илирски лист, прво илегално политичко-информативно гласило југословенске оријентације, које је излазило у Београду 1844–1845. Уређивао га је и издавао Паја Чавловић, а штампао у Државној штампарији. Основни циљ му је био осуда цензуре српске, хрватс...

БРАНИСЛАВ, ризничар Бранковића (?–?). Помиње се у служби Бранковића на самом почетку XV в., али се не зна када је дошао на тај положај. Вероватно је поникао из круга властеле Вука Бранковића под којим је имао такође неко звање. У изворима се први пут помиње у ...

БРАНИСЛАВИА (Branislavia Sladić Trifunović, 1981), фосилна шкољка из групе рудиста (фамилија Schipasselidae, alencaster). Конични капци су неједнаки: доњи здепаст а горњи савијен у средини. Синуси на упадљиво набраним нараштајним ламелама доњег капка исте шири...

БРАНИЧ, лист за правне и државне науке, који је излазио у Београду 1887–1888, 1897–1906, 1925–1941. Власник и издавач било је Удружење јавних правозаступника. Први број изашао је јануара 1887, а главни и одговорни уредници били су Милан Ст. Марковић и Ђорђе Не...

БРАНИЧЕВО, часопис за књижевност и културу који, са мањим и већим прекидима, излази у Пожаревцу од 1955. Оснивач и први главни и одговорни уредник био је судија Војислав Живковић. Први издавач часописа био је Народни универзитет у Пожаревцу, потом КПЗ општине ...

БРАНИЧЕВО, село у северном делу Браничева, у општини Голубац, на ушћу Билињске реке у Пек. Кроз Б. пролази пут Пожаревац – Велико Градиште – Голубац (10 км). Село је овалног облика, смештено на 83 м н.в. и издужено дуж корита Пека, а распоред улица је мрежаст....

БРАНИЧЕВО, крај у североисточној Србији, који обухвата проширени средњи и доњи део долине Пека. Дуг је око 30 км и допире до Дунава, док је просечна ширина око 8 км. Источну и западну границу Б. чини брдовито развође Пека, које достиже до 350 м. н.в. Долинска ...

БРАНИЧЕВО, средњовековни град на брегу крај леве обале Млаве, на простору античког Виминацијума, у атару села Стари Костолац. Сачувани извори не пружају поуздане податке о настанку града, првобитног средишта истоимене области. Оснивање епископије, односно обно...