Претражи резултате

БОЈОВИЋ, Никола, четнички војвода (Зминица, Жабљак, 4. XII 1907 – Лутон, Енглеска, 7. IX 2004). Војну академију завршио у Београду, а II светски рат затекао га је у чину капетана. После капитулације земље прикључио се покрету Драгољуба Михаиловића и био команд...

БОЈОВИЋ, Петар, војвода (Мишевићи код Нове Вароши, 16. VII 1858 – Београд, 20. I 1945). Завршио 12. класу Артиљеријске школе (претеча Војне академије). Као државни питомац стажирао у Француској и учествовао у српско-турским ратовима (1876–1878) обављајући разл...

БОЈОВИЋ, Радивоје, пуковник, министар (Београд, 19. XII 1864 – Београд, 17. I 1948). Завршио 17. класу Војне академије, а усавршавао се у Михајловској артиљеријској академији у Петрограду (1889–1892). Као питомац Војне академије учествовао у српско-бугарском р...

БОЈОВИЋ, Снежана, хемичар, универзитетски професор (Београд, 8. I 1945). Дипломирала 1967. на групи за хемију Природно-математичког факултета у Београду, магистрирала из области биохемије 1970, а докторску дисертацију „Историја хемије у Србији у 19. веку" одбр...

БОЈОВИЋ, Срђан, биолог, научни саветник (Горажде, 28. X 1958). Дипломирао на Шумарском факултету у Београду. У Француској докторирао (1995), био на последокторским истраживањима у Лиону на „École Normale Supérieure de Lyon", где је 1998. изабран за доцента. На...

БОЈОВИЋИ, Вуксан и Ђека, прваци Васојевића (Трешњево код Андријевице, прва деценија XVIII в. – ?). Отац Бојо је био кнез и родоначелник познатог братства Бојовићи у Црној Гори и Србији. Вуксан је био васојевићки војвода, а Ђека кнез. Предводили су Васојевиће и...

БОЈЧЕВИЋ, Светлана, оперска певачица (Београд, 11. VII 1947). Дипломирала (1976) и магистрирала на Факултету музичке уметности у Београду у класи Аните Мезетове. Усавршавала се у Милану, на конзерваторијуму „Ђузепе Верди". Каријеру гради паралелно као оперска ...

БОК ЈАНКОВАЦ, село у Републици Српској, уз реку Саву, око 2 км северно од Градишке као општинског седишта. Смештено је на алувијалној равни висине око 91 м н.в. Највећи број кућа је у једном реду, саграђеном уз насип поред реке, те у једној улици, формираној у...

БОКА, село у источном Банату, у општини Сечањ. Изграђено је на левој обали Тамиша, на контакту дилувијалне терасе с инундационом равни ове реке. Кроз њега пролази пут Зрењанин–Вршац, а уз јужну ивицу насеља пруга истог правца, којом се одвија теретни саобраћај...

БОКА, зборник радова из науке, културе и умјетности. Излази од 1969. у Херцег Новом као годишњак. Издавачи публикације били су: Завичајни музеј у Херцег Новом, Самоуправна заједница културе Херцег Нови и Градска библиотека и читаоница у Херцег Новом. Одговорни...

БОКА КОТОРСКА, највећи залив у Црној Гори и најразуђенији део динарског приморја. То је сплет више залива који се настављају у низу један за другим, настао стварањем два продора кроз два динарска планинска гребена. Спољашњи продор Оштро (широк 2.950 м) начињен...

БОКАДОРО, Вера, балерина, кореограф (Ница, Француска, 10. VII 1936). После школовања у Паризу и Москви, радила од 1970. у Бољшом тетру, најпре као стажиста, а од 1974. као балетмајстор. Кореографски рад започела као асистент В. Бурмајстера у Париској опери (Ла...

БОКАН, Неда, математичар, универзитетски професор (Земун, 3. II 1947). Докторирала на Природно-математичком факултету у Београду 1979. с тезом „Групе трансформација на нормалним скоро контактним многострукостима". Усавршавала се на универзитетима у Мађарској, ...

БОКАНИ, село у Републици Српској, на источним обронцима планине Чемернице, у изворишном дијелу ријеке Понир. Налази се 4 км западно од општинског центра Кнежево (Скендер Вакуф). Уз сјеверни руб села пролази пут Бањалука–Кнежево. Насеље је дисперзивног типа, см...

БОКВИЦА (Plantago), једногодишње, двогодишње, вишегодишње зељасте биљке или ретко ниски, при основи одрвенели жбунићи из породице Plantaginaceae. Код највећег броја врста листови су сакупљени при основи стабла у розете или бусенове. Листови су различитог облик...

БОКЕЉСКА МОРНАРИЦА, братовштина помораца Котора и његовог подручја. Основана је средином XV в. (према традицији, још у IX в.). Припадали су јој бродовласници, заповедници и посада бродова. До XIX в. Которска морнарица („Marinerezza di Cattaro") обухватала је с...

БОКЕЉСКА СКУПШТИНА 1848, скупштина градоначелника, сеоских главара и других угледних Бокеља, православних и католика, одржана у Прчњу 13. VI 1848. Сазвана је да би расправљала о позиву Хрватског сабора за уједињење Далмације (под којом су се у позиву подразуме...

БОКЕЉСКИ УСТАНАК 1869, познат и као Кривошијски устанак. Од окупације Боке Которске 1814, Аустрија је постепено укидала повластице које је становништво которског округа уживало под млетачком влашћу. Крај са богатом традицијом народних побуна устао је и на обја...

БОКЕЉСКИ ХАЈДУЦИ, организоване формације хајдука у Боки Которској које су постојале у Кандијском (1645–1669), Морејском (1684–1699) и Млетачко-турском рату (1714–1718). Састављене углавном од људи из старе Херцеговине, ове формације су представљале неку врсту ...

БОКОКОТОРСКА ЕПАРХИЈА, основана је 1870. Називана је и Бококоторско-дубровачка јер је обухватала обе области које су до краја XVIII в. припадале Зетској митрополији. Наполеон је 1810. основао за далматинске Србе Далматинску епархију и у њој „велики викаријат" ...