Претражи резултате

БОГИЋ, Витомир Циле, глумац, редитељ (Београд, 16. III 1887 – Ватeрбо код Рима, 17. XI 1943). Одушевљен за позориште од ране младости, основао Омладинско драмско позориште (1906–1908). Привремени члан Народног позоришта у Београду постао 1906, а редовни 1909. ...

БОГИЋ, Душан, сликар, ликовни педагог (Велико Градиште, 24. XI 1886 – Смедерево, 1944). У родном месту завршио основну школу, да би се 1910. уписао на Уметничко-занатску школу у Београду. Као изузетно талентован а сиромашан, уживао је бесплатно школовање. Већ ...

БОГИЋЕВИЋ, Антоније Анто, трговац, војвода (Клупци код Лознице, око 1758 – Лозница, средина маја 1813). Преци су му пореклом из околине Подгорице. У Јадар су се доселили у првој половини XVIII в. Бавио се трговином са Стојаном Чупићем, као сарадник трговца Ђор...

БОГИЋЕВИЋ, Антоније М., генерал (Шабац, 24. II 1838 – Београд, 29. IX 1916). После једне године проведене на Лицеју у Београду, ступио је у српску војску 1856. Војно образовање стекао у Берлину, где је као државни питомац похађао Артиљеријско-инжењеријску школ...

БОГИЋЕВИЋ, Војислав, историчар, архивиста (Прњавор, 17. IV 1896 – Сарајево, 31. XII 1981). Као гимназијалац приступио је омладинском револуционарном покрету „Младе Босне". Ухапшен је због учествовања у Сарајевском атентату, а затим му је суђено у травничком ве...

БОГИЋЕВИЋ, Јулијана, лекар, универзитетски професор (Аранђеловац, 1. V 1900 – Београд, 16. II 1976). Медицину је завршила у Лиону (1928). Специјализацију судске медицине и токсикологије завршила у Београду, где је постала хонорарни асистент и примаријус. Прошл...

БОГИЋЕВИЋ, Милан, правник, дипломата, министар (Шабац, 6. III 1840 – Беч, 22. VI 1929). Пореклом из познате породице Анте Богићевића, био је у родбинској вези са породицом Обреновић. Студије права завршио у Паризу. Најпре је био секретар, па отправник послова ...

БОГИЋЕВИЋ, Милош, чиновник, политичар (Јаребице, Подрински округ, 1811 – Шабац, 2. XI 1844). Син лозничког војводе Анте Богићевића. Радио је као писар а потом и секретар код свог зета Јеврема Обреновића. Био је старешина Јaдарског среза (1836–1839), а потом на...

БОГИЋЕВИЋ, Милош, правник, дипломата (Београд, 1876 – Берлин, VII 1938). Породица је била обреновићевска, али се противила женидби краља Александра Драгом Машин, због чега је и он 1903. пришао завереницима. Студирао је у Бечу, где је и докторирао, те је од јун...

БОГИЋЕВИЋ, Михаило, министар, добротвор (Земун, 8. VII 1843 – Београд, 28. X 1899). Студије започео у Београду на Великој школи, а потом отишао у Париз, где је завршио Рударски факултет. Био је близак рођак династије Обреновић и припадао Напредњачкој странци. ...

БОГИЋЕВИЦА, планина на тромеђи Црне Горе, Албаније и Србије, на североисточном делу Проклетија. Припада динарском планинском систему. Западна страна спушта се у долину Лима код Плавског језера, а источна ка долини Дечанске Бистрице. На северу је превој Чакор. ...

БОГИШИЋ, Валтазар, правник, историчар, етнолог (Цавтат, 20. XII 1834 – Ријека, 24. IV 1908). После основне школе у радном месту завршио гимназију 1859. у Венецији. На његово интелектуално формирање велики утицај има круг дубровачких илираца, међу којима су бил...

БОГЛИЋ, Анте Р. (Антун), књижевник (Стон на Пељешцу, 14. XII 1895 – Загреб, 3. VII 1949). После учитељске школе у Арбанасима код Задра, мобилисан у аустроугарску војску (1915), из које је дезертирао у Београд. После рата, као певач и радник, боравио у Италији,...

БОГНАР, Зоран, песник (Вуковар, 30. I 1965). Основну и средњу школу похађао у Вуковару и Осијеку. Први део његовог песничког опуса критика карактерише као поезију засновану на искуству бит поезије (Гинзберг, Купфенберг, Сандерс), на песничком бунту, експеримен...

БОГНЕР, Јосип, књижевни критичар (Винковци, 6. II 1906 – Загреб, 3. III 1936). Докторирао у Загребу, с тезом „Покрети и струје у хрватској и српској књижевности од модерне до надреализма". Радио као професор гимназије у Вараждину, Ћуприји, Винковцима и Загребу...

БОГОВАЂА, манастир у атару истоименог села код Лајковца, са храмом Св. Ђорђа, важно средиште духовне, културне и политичке историје Срба. Према ктиторском натпису који је преписао хаџи-Рувим, храм је сазидао схијеромонах Мардарије, уз материјалну помоћ јабучко...

БОГОВИНА, рударско насеље у долини Боговинске реке, притоке Црног Тимока, 9 км северно од општинског седишта Бољевца. На источној граници насеља пролази пут Бољевац–Бор, а до његовог рудника до 70-их година XX в. саобраћала је пруга уског колосека изграђена 19...

БОГОВИНСКА ПЕЋИНА, пећина у источној Србији на јужној страни планине Велики Маљеник испод брега Руђина (481 м н.в), на висини од 300 м. Налази се на западној периферији села и рудника Боговина. Развијена је у три хоризонта: доњи са сталним током, средњи с повр...

БОГОДОЛ, село у Федерацији БиХ, у Херцеговини, на јужној подгорини планине Чубуља. Налази се око 25 км сјеверозападно од општинског сједишта Мостара. До њега води локални сеоски пут. Насеље дисперзивног типа, на 800–900 м н.в. Године 1991. имало је 274 становн...

БОГОЈАВЉЕНСКЕ ПЕСМЕ → ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ