Претражи резултате

БЛАГАЈ НА ЈАПРИ, село близу Новог Града (Босански Нови). Недалеко од ушћа Јапре у Сану, на локалитету Црквина постоје остаци античког металуршког комплекса с насељем и некрополом. На том простору откривени су остаци веома простране тробродне базилике из VI в.,...

БЛАГАЈ НА САНИ, утврђење-замак на брегу изнад десне обале Сане. Пространи утврђени простор издељен је бедемима у више делова. У средишту се налазе остаци правоугаоног стамбеног здања с више просторија, ојачаног једном квадратном кулом, што је чинило главни део...

БЛАГАЈА, планина у централној Србији, јужно од Пожеге. Северно од ње је Пожешка котлина, на истоку долина Моравице, а на југу долина Великог Рзава. Припада старовлашкој групи млађих веначних планина. Има „динарски" правац пружања северозапад–југоисток и дуга ј...

БЛАГАЈНИЧКИ ЗАПИСИ (благајнички бонови), краткорочне хартије од вредности, обично с роком доспећа до једне године. Издају их државне институције: министарства финансија ради премошћавања текућих мањкова буџетских прихода и централне банке ради контроле новчане...

БЛАГВА (Amanita caesarea), врста гљиве, печурка, из рода пупавки. У Србији је позната и под другим именима, најчешће као кнегиња, кнега, јајчара, цезарка, као и под различитим локалним називима. У младости је обавијена белом кожастом опном и подсећа на јаје ко...

БЛАГО, ЗАКОПАНО, врста мотива који се у облику приче јавља у веровању и усменој традицији. У српској народној традицији су веома честе приче о закопаном б., са мноштвом митолошких мотива. Овај комплекс најзаступљенији је у источној Србији, где представља један...

БЛАГОВАОНИЦА, школска, трпезарија, односно просторија у којој су у прошлости (сеоска) деца могла у школи да припремају храну и да се хране. Назив је претежно употребљаван у XIX в. Школске б. биле су веома значајне у време када су сеоске школе биле ретке, а ђац...

БЛАГОВАЦ, насељe у Федерацији БиХ, на југозападним падинама планине Озрен, у сарајевској субурбаној зони, сјеверно од општинског сједишта Вогошћа. Сарајево је удаљено око 7 км. Насеље је издужено дуж стрме долине потока Благовац (притока ријеке Вогошћа), на 54...

БЛАГОВЕСТИ (грч. jEuaggelismov"), један од дванаест великих хришћанских празника који се обележава 25. марта/7. априла. Догађај Б., тј. долазак арханђела Гаврила да Дјеви Марији у Назарету јави благу вест (отуда име) да ће родити Спаситеља човечанства, описан ...

БЛАГОВЕСТИ → ТИМОЧКИ УГЉЕНИ БАСЕН

БЛАГОВЕШТЕНСКИ САБОР, сабор расправно-политичког карактера, који је почео с радом 2. IV 1861. у Сремским Карловцима. Његово сазивање значило је јавно признање Срба као народа, што је имало велики национално-политички значај. Трајао је до 20. IV 1861, а назван ...

БЛАГОВЕШТЕЊЕ, манастир код средњовековног града Ждрела у Горњачкој клисури реке Млаве, с моштима Данила Синајита. Основан последњих деценија XIV в., а први пут се помиње 1428 –1429. тј. после смрти деспота Стефана. О томе у подужем запису сведочи монах из Далш...

БЛАГОВЕШТЕЊЕ, манастир у Трнави код Чачка. Потиче с краја XIII в. Први пут се помиње у турским пописима с пореском обавезом од 631 акче. Кад се број монаха повећао, обавеза се смањила на 300 акчи. Садашњи храм правоугаоне основе с олтарском апсидом и кубетом, ...

БЛАГОВЕШТЕЊЕ, манастир на левој обали Западне Мораве под Кабларом (отуда Б. Кабларско), с краја XIII или почетка XIV в. То датирање потврђује архитектура храма који је обновљен 1602, а 1632. живописана је припрата трошком приложника. Једнобродна грађевина има ...

БЛАГОВЕШТЕЊЕ, манастир код Страгара испод Рудника (отуда „Б. Рудничко"). Скромне архитектуре, основан је крајем XIV в., о чему сведочи слој првобитног живописа. У манастиру је 1615. сахрањен смедеревски митрополит Софоније, чију је гробницу четири године касни...

БЛАГОВЕШТЕЊЕ ДОЊЕ → МИТРОПОЛИЈА

БЛАГОДАТ, рудник олова и цинка на планини Бесна Кобила, око 40 км од Врања. Пре балканских ратова лежиште је експлоатисала једна италијанска фирма. На основу геолошких истраживања и утврђених резерви руде 6.300.000 т, са садржајем олова 3-3,8%, цинка око 2,7-3...

БЛАГОДЕЈАНИЈЕ, црквена установа формирана ради издржавања сиромашних ђака. Прву установу под таквим називом основао је у Сремским Карловцима 1797. митрополит Стеван Стратимировић. Тек од 1838. српска држава установљава б. за ђаке уписане на Лицеј, прву претечу...

БЛАГОЈЕВ КАМЕН, рудник злата и волфрама. Ђорђе Вајферт је 1902. добио концесију Благојев Камен (насеље Нересница) на експлоатацију алувијалних лежишта злата из Великог Пека, насталих еродовањем рудних жица из стенске масе. Високи приходи омогућили су да се и н...

БЛАГОЈЕВИЋ, Борислав, правник, универзитетски професор (Ваљево, 18. II 1911 – Београд, 29. XII 1985). На Правном факултету у Београду дипломирао (1933) и докторирао (1934). Као стипендиста био је на специјализацији у Француској и Аустрији (1934‒1937). На ПФ у ...