Претражи резултате

ДУЈМОВ, Драгомир, књижевник, професор гимназије (Сентеш код Чонграда, Мађарска, 17. III 1963). Групу Југословенске књижевности и српскохрватског језика на Филозофском факултету у Новом Саду завршио 1989, а потом радио као професор Српске гимназије у Будимпешти...

ДУЈМОВИЋ, Јозо, електроинжењер, универзитетски професор (Дубровник, 19. IV 1941). Елекротехнички факултет студирао у Загребу и Београду, a дипломирао на смеру за електронику и телекомуникације ЕТФ-а у Београду 1964. Потом радио у Институту „Михајло Пупин" у Ла...

ДУКА, византијска аристократска породица грчког порекла, највероватније из теме Пафлагоније. Први подаци о њима потичу из средине IX в. Сматра се да реч Д. потиче од титуле douvx, коју је вероватно имао родоначелник породице, у то време заповедник неке пограни...

ДУКА, историчар (Мала Азија, око 1400 -- ?, после 1462). Његов деда Михаило Дука био је присталица Јована Кантакузина у грађанском рату и под драматичним околностима успео је да побегне из Цариграда 1345. Д. се први пут помиње 1421, када је живео у Новој Фокеј...

ДУКА, Анастас Атанасије, трговац, саборски депутирац (Москопоље, Албанија, прва половина XVIII в. -- Вировитица, Славонија, после 1790). Пореклом је Цинцарин. Постоји податак да је у Аустријску царевину прешао 1757. код Костајнице. Тада је наведен као „турски"...

ДУКА, Петар, генерал, командант Баната (Осијек, 1756 -- Беч, 29. XII 1822). Потицао је из трговачке породице. Студије је окончао у Бреслави и Гетингену и 1776. стигао у Беч као инжењерски кадет, одакле је упућен у Банат у Влашко-илирску граничарску регименту. ...

ДУКА СЕНКОВИЋ (Шетковић, Станковић), типско име грешника у балади о самртној исповести или у епским приповедним песмама о грешнику који девет година смртно болује због огрешења о крсно име или свету литургију и мајку, због обљубе крсне или венчане куме, због к...

ДУКАЂИНИ (Duchaini, Duchayno, Duchagino, Ducagino), албански властеоски род активан у политичким збивањима на подручју северне Албаније крајем XIV и током XV в. Као могући родоначелник наводи се Ђин Тануш (Dux Ginius), поменут 1281. у анжујским аналима. Његова...

ДУКАЂИНСКИ САНЏАК, административна јединица у саставу Румелијског ејалета у Османском царству. Назив je добила по имену старе албанске властелинске породице Дукађина (тур. Dukakin/Dukagin) која је имала поседе у областима Малесије и Миридитима у Пилатима. Д. с...

ДУКАНАЦ, Љубомир, економиста, универзитетски професор (Београд, 29. XI 1910 -- Београд, 5. VI 1949). Дипломирао је 1932. на Правном факултету у Београду, где је и докторирао 1935. с тезом Преваљивање пореза с нарочитим обзиром на прилике у Југославији (Бг 1935...

ДУКАНАЦ, Савко, адвокат, политичар (Вучковица код Лучана, 16. IX 1877 -- Београд, 5. IX 1953). Дипломирао на Правном факултету у Београду, а потом радио као писар у Првостепеном суду у Пожаревцу (1904) и Крагујевцу (1905). Био је вршилац дужности начелника Кра...

ДУКАТ, венецијански златни новац, али често синоним за златник. Своју златну монету Млечани су почели да кују од 1284. Био је то златник тежак око 3,5 г који је типолошки одговарао византијским узорима, а по својој финоћи фирентинском златнику флорену (кован о...

ДУКАТ, планина на југоисточној периферији Србије, око 10 км југозападно од Босилеграда. Она је развође између слива Струме на истоку (егејски речни слив) и слива Пчиње на западу (црноморски слив). На југу и истоку ограничена је долином чији се јединствени ток ...

ДУКАТ, село у југоисточној Србији, на северозападним падинама истоимене планине и на долинским странама Селске и Коњичке реке, саставница Дукатске реке (слив Струме). Припада општини Босилеград, а с општинским средиштем, удаљеним 18 км према североистоку, пове...

ДУКАТ, Здеслав, класични филолог, преводилац, правник (Загреб, 17. VI 1940 -- Загреб, 21. IV 2012). Дипломирао је најпре права на Свеучилишту у Загребу (1963). Паралелно с адвокатском праксом започиње студије класичне филологије на Филозофском факултету истог ...

ДУКАТОВАЧКИ ЧЛАНЦИ, текстови који су излазили у Српским новинама у континуитету од 18. августа до 5. септембра 1859, а потом у још неколико бројева, закључно са 17. октобром. Чланци су имали назив „Поглед на радњу одбора Св. Андрејске Скупштине" и били су потп...

ДУКИЋ, Гојко, шумарски стручњак (Отроци код Врњачке Бање, 1928 -- Београд, 11. III 1997). Дипломирао је на Шумарском факултету у Београду 1952. У периоду 1952--1963. радиo у Бироу за пројектовање у шумарству као уређивач-таксатор, а као самостални пројектант у...

ДУКИЋ, Душан, географ, универзитетски професор (Моравци код Љига, 20. VII 1923 -- Београд, 18. I 2013). Студије географије на Универзитету у Београду завршио је 1950. Тема дипломског рада „Водостање на Ибру" определила му је даљу професорску и научну каријеру,...

ДУКИЋ, Мирослав, инжењер електротехнике, универзитетски професор (Нови Пазар, 4. IX 1949). На Елeктрoтeхничкoм фaкултeту у Београду дипломирао 1973. нa Oдсeку за електронику, телекомуникације и аутоматику, магистрирао 1975. и докторирао 1981. Од 1973. до 1985....

ДУКИЋ, Михајло, трговац (Србија, средина XVIII в. -- Панчево или Темишвар, после 1813). Био је један од ортака (1807) земунског трговца Милоша Урошевића, на чији је извозни пасош куповао житарице и брашно за српске устанике. Био је особа од Карађорђевог повере...