Претражи резултате

ДРАГОЉУБ (Tropaeolum majus), једногодишња или вишегодишња зељаста биљка из породице Tropaeolaceae. Стабло joj је пузеће, дугачко до 1,5 м. Листови су велики, округласти, до 15 цм у дијаметру, по ободу плитко и широко удубљени; лисне дршке дугачке су 10--15 цм,...

ДРАГОЉУБ, први српски алманах намијењен женама који је излазио у Пешти 1845--1846. Уређивао га је и издавао новинар Теодор Павловић, уз финансијску подршку оснивачица и широк круг претплатника. Уредник у уводном тексту и програмским „Писмима Даници" (1845, 184...

ДРАГОСАВ ПРОБИШИЋ, властелин (? -- ?). Био је у вазалном односу с Вуком Бранковићем, а доводи се у везу и с издајом у бици на Косову против Турака 1389. У саставима насталим неколико година после битке јављају се уздржани наговештаји издаје, али се не помиње и...

ДРАГОСАВАЦ, Душан, политичар (Вребац код Госпића, 1. XII 1919 -- Загреб, 21. XII 2014). Активан у покрету отпора на простору Лике од 1. VIII 1941, члан СКОЈ-а постао је 1941, а КПЈ од 1942. Био је секретар Општинског комитета КП Хрватске за Медак, члан Среског...

ДРАГОСАЛИЋ, Радоје, штитар, сликар (Неретљански крај, крај XIV или почетак XV в. -- Дубровник, после 1454). Један је од најзначајнијих представника штитарског заната активан у Котору и Дубровнику до средине XV в. Од 1427. до 1431. учио је занат у радионици поз...

ДРАГОСИЊЦИ, село у централном делу Србије, у Западном Поморављу, на североисточним обронцима планине Столови, у долинама Мартићке реке и Товарнице (десна страна слива Западне Мораве). Око 2,5 км северно од села су магистрални пут и железничка пруга Краљево--Кр...

ДРАГОСЛАВ, велики казнац (?, друга половина XIII в. -- ?, после 1315). Око 1300. био је казнац на подручју Скопља. Тада је поклонио једно виноградиште манастиру Светог Ђорђа код Скопља од своје тастине, што показује његово скромније имовно стање. Као казнац на...

ДРАГОСЛАВ, деспот (?, крај XIII в. -- ?, средина XIV в.). Податак о Д. као деспоту представља први помен носиоца ове високе дворске титуле у српским земљама. Помиње се у повељи краља Стефана Дечанског Призренској епископији из 1326. Краљ је послао деспота Д. з...

ДРАГОСЛАВ, жупан (? -- ?). У запису монаха Станислава из 1330. између сажетих описа најважнијих догађаја из живота краља Стефана Дечанског (1322--1331) и помена истакнутих личности лесновског манастира Св. Архистратига Михаила уметнута је вест да је Злетовском...

ДРАГОСЛАВ, логотет (?, почетак XIV в. -- ?, после 1364). Са овом титулом се помиње 1356--1360, у првим годинама владе цара Уроша. На чело царске канцеларије дошао је после логотета Ђурђа, а наследио га је логотет Дејан. Д. је фебруара 1364. боравио у Дубровник...

ДРАГОСЛАВ ТУТИЋ, властелин, ктитор (? -- ?). Под монашким именом Никола подигао је задужбину 1331--1332, цркву Св. Николе у Призрену. Заједно са њим као ктитор је наведена и његова супруга Бела са којом није имао потомства, што је и био главни мотив за подизањ...

ДРАГОТИНА, село у Хрватској, у Банији, које припада Сисачко-мословачкој жупанији, односно граду Глина. Изграђено је на северним обронцима Зрињске горе, на десној страни долине реке Маје, слив Купе. Оно је дисперзивно и чини га неколико заселака изграђених на д...

ДРАГОТИЊА → ГОРЊА ДРАГОТИЊА; ДОЊА ДРАГОТИЊА

ДРАГОЦВЕТ, село у Великом Поморављу, на левој страни долине реке Белице (лева притока Велике Мораве), где са леве стране прима притоку Јошаницу. Општинско средиште Јагодина је 7 км североисточно од села. Магистрални пут Крагујевац--Јагодина је на југоисточној ...

ДРАГОШ, велики жупан (?, прва половина XIII в. -- ?, после 1292/1293). Спомиње га архиепископ Данило II када говори о рату краља Милутина са видинским кнезом Шишманом (1292. или 1293). Милутин је освојио Видин и целу Шишманову државу, а он је побегао преко Дун...

ДРАГОШЕВАЦ, село на источној периферији Шумадије, близу границе с Великим Поморављем, изграђено у долинама Жупањевачке реке и њене безимене десне притоке (лева страна слива Велике Мораве). Општинско средиште Јагодина је 16 км североисточно од села. Повезани су...

ДРАГСЕНИЋ, село у сјеверној Босни, у подножју сјеверозападног дијела планине Просара, уз рјечицу Раковицу, која се слива са ње и око 4 км сјеверно од села улива се у Саву. Д. је у Републици Српској, у општини Козарска Дубица (раније Босанска Дубица). Центар оп...

ДРАГУЉ, Емир, графичар, сликар, универзитетски професор (Мравињaц код Горажда, 2. II 1939 -- Београд, 23. V 2002). Завршио Академију ликовних уметности у Београду 1963, у класи М. Милуновића, а Специјални курс за графику код Б. Карановића 1966. Усавршавао је г...

ДРАГУЊА ГОРЊА, село у сјевероисточној Босни, у Федерацији Босне и Херцеговине, у општини Тузла. Смјештено је на југозападној падини планине Мајевице у долини Драгуњског потока, лијеве притоке Ријеке (притока Лашве, слив Босне). Насеље је дисперзивног типа, а к...

ДРАГУТИН, краљ (?, око 1251 -- ?, пролеће 1316), владао 1276--1282. Рођен је као старији син краља Уроша I и краљице Јелене од рода фрушкога. После пораза у Мачви 1268. и заробљавања краљ Урош I је Д. оженио Кателином, угарском принцезом, можда тек 1270. када ...