Претражи резултате

АНАГНОСТИ, Петар Димитријевич, архитекта, универзитетски професор (Одеса, Русија, 9. VII 1909 – Београд, 3. XI 1996). У Београд стигао 1919. као емигрант. Након матуре у Првој руско-српској гимназији (1926), завршио Архитектонски одсек Техничког факултета у Бе...

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ, стручни часопис Правног факултета у Београду. Почео да излази као тромесечни часопис 1953, пошто је седам година пре тога Савез удружења правника Југославије преузео ранији факултетски часопис Архив за правне и друштвене нау...

АНАЛИ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА, научни и стручни часопис Филолошког факултета у Београду. По садржини и ритму излажења почео као годишњак, а касније постао повремени зборник радова. А. Ф. ф. су покренути послије одвајања Филолошког од Филозофског факултета, као пр...

АНАЛИТИЗАМ (грч. nlusi": одрешење), типолошка особина супротна синтетизму, која се испољава у рашчлањеном изражавању основног (лексичког) и допунског (граматичког, творбеног) значења речи. Испољава се у морфолошкој непроменљивости речи и у постојању аналитички...

АНАЛИТИЧКА УМЕТНОСТ, уметничка пракса и врста теоријског рада у уметности, која се јавља у корпусу концептуалне уметности 60-их и 70-их година XX в., а темељи се на истраживању концептуалне, сазнајне и језичке природе уметности. То је пракса која нема одлике с...

АНАЛОГИЈА (грч. naloga: слагање, сличност), настајање нових језичких облика или преобликовање постојећих уподобљавањем (аналошким уопштавањем) према другим облицима који већ постоје у истом језику. У српском језику именички облик ген. јд. вола заменио је стари...

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА → ЕЛЕКТРОНИКА

АНАЛОГНИ ПРЕНОС СИГНАЛА, промене појединих континуалних физичких величина (ваздушног притиска код говора или музике, интензитета светлости код слике, температуре итд.) путем телекомуникационих сигнала, управо онако како се те величине мењају у природи. За разл...

АНАЛОГНИ РАЧУНАРИ → РАЧУНАРИ

АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈЕВИ, облик организованог описмењавања одраслих. Курсеви у трајању од три до пет месеци, који је требало да допринесу искорењивању неписмености, почели су са радом 1945, одмах после ослобођења земље, а похађали су их одрасли ученици различитог...

АНАНИЈЕВИЋ-ПАНДЕЈ, Јорданка, специјалиста социјалне медицине, универзитетски професор (Београд, 30. I 1950 – Београд, 7. XII 1996). Дипломирала (1974), магистрирала (1978) и докторирала (1983) на Медицинском факултету у Београду. Усавршавала се у Рену (Францус...

АНАРХИЗАМ (грч. narca: безвлашће), политичка теорија и пракса које, дајући првенство индивидуалним правима појединца, поричу сваки значај државе и политичких институција. Анархистичка учења појавила су се у Србији 60-их година XIX в. Донели су их српски студен...

АНАСТАСИЈА ЦРНОРИЗИЦА → АПОКРИФИ

АНАСТАСИЈЕВИЋ, Војин Д., агроном, научни саветник (Скопље, 4. VI 1928). На Пољопривредном факултету у Београду дипломирао 1953, магистрирао 1966. и докторирао 1969. Радио у Панчевачком риту (касније ПКБ) као референт сточарства (1954–1955), Сточарско-ветеринар...

АНАСТАСИЈЕВИЋ, Георгије Ђура (Ђока), глумац (? – ?). Био члан Летећег дилетантског друштва које је наступало у Новом Саду 1838–1839, а гостовало и у Земуну и Панчеву. Са још деветоро глумаца у Загребу је играо у представама од јуна до децембра 1840. Наступао с...

АНАСТАСИЈЕВИЋ, Димитрије Сабов, кројач, трговац, добротвор (Негоши, Македонија, 1726 – Сремски Карловци, 12. XI 1803). Из Македоније је као шестогодишњи дечак око 1732/33. дошао у Земун. У Новом Саду је изучио кројачки (сабовски) занат. Као калфа три године је...

АНАСТАСИЈЕВИЋ, Драгутин, класични филолог, византолог, универзитетски професор (Крагујевац, 30. VIII 1877 – Београд, 20. VII 1950). Потекао из породице хеленизованих Влаха (Цинцара), даљим пореклом из Мосхопоља у Епиру. Завршио класичну филологију на Великој ш...

АНАСТАСИЈЕВИЋ, Јулијана, оперска певачица (Ниш, 14. VII 1934). После завршених редовних и последипломских студија на Музичкој академији у Београду (класа Ј. Стаматовић-Николић), усавршавала се код Тита Гобија на Академији „Света Цецилија" у Риму, где је диплом...

АНАСТАСИЈЕВИЋ, Константин, сликар (Крушево, ? – ?). Син сликара Анастаса Константиновића, родоначелника цинцарско-македонске сликарске породице. С братом Димитријем радио иконостасе и зидне слике цркве у Брезни код Такова (1851/52) и у Барошевцу код Лазаревца ...

АНАСТАСИЈЕВИЋ, Миша, трговац, добротвор (Пореч, источна Србија, 8. III 1803 – Букурешт, 7. II 1885). Рођен је у сиромашној породици и рано остао без родитеља. Променио велик број различитих занимања, а прву значајнију своту новца стекао трговином, користећи ка...