Претражи резултате

БУКОВИЦА ГОРЊА, село у Републици Српској у Посавини, око 18 км западно од Бијељине и 10 км јужно од посавског пута, с којим је повезано сеоским путем. Налази се на подгорини планине Мајевица, на око 150 м н.в. Збијеног је типа, овалног облика са мрежастим расп...

БУКОВИЦА ДОЊА, село у Републици Српској, у Посавини, око 20 км сјеверозападно од Бијељине, око 4 км јужно од посавског пута код Брезовог Поља. Насеље збијеног типа на десној страни ријеке Лукавац (притока Саве) на 107–115 м н.в. Издужено је дуж ријеке на око 4...

БУКОВИЦА МАЛА, село у Републици Српској, на сјеверној падини планине Омањска, око 7 км сјеверозападно од Добоја. Село је дисперзивног типа, смјештено на десној страни долине ријеке Руданке, на 150–200 м н.в. На сјеверној граници села је жељезничка пруга Добој–...

БУКОВИЧКА БАЊА (Аранђеловачка бања), бања у Шумадији на североисточној подгорини планине Букуље, на реци Кубршници, на 270 м. н.в. Забележено је да је 1811. овде ради окрепљења боравио Доситеј Обрадовић. Године 1850. бања је добила надзорника, а 1856. почиње у...

БУКОВО, античко насеље и светилиште код Неготина. У амбијенту светилишта нађен је споменик са представом Јупитера, Диониса и Херакла. Изнета је претпоставка да су кроз начело imitatio deorum представљени Септимије Север и његови синови Каракала и Гета. Спомени...

БУКОВО, манастир код Неготина са храмом посвећеним Св. Николи. Забуну о ктитору уносе имена Стефан (краљ Милутин) и поп Никодим (Грчић). По једном предању Б. је задужбина краља Милутина с почетка XIV в., а према другом ктитор је био Св. Никодим. О старијем пор...

БУКОВСКА, село у јужном делу Звижда, на северним падинама Хомољских планина, на левој страни долине Буковске реке (слив Пека), око 10 км јужно од општинског седишта Кучева. Са градом је спојено слепим локалним путем. Насеље дисперзивног типа на 220–470 м н.в. ...

БУКОВСКИ, Гејза (Bukowski, Gejza), геолог (Бохна, Галиција, 25. XI 1858 – Бохна, 1. II 1937). Од завршетка студија 1885. до 1889. асистент на Катедри палеонтологије Универзитета у Бечу. Затим прешао у бечки Државни геолошки завод у којем је остао до 1918. У то...

БУКОВЧЕ, село у Крајини уз леву обалу Јасеничке реке (притока Дунава), 7 км југоисточно од општинског седишта Неготина. Кроз њега пролази пут ка граници према Бугарској и граничном прелазу. То је двојно насеље чији се североисточни део зове Б. а југозападни Ко...

БУКОВЧЕ, село у подножју леве стране долине Велике Мораве, 3 км северозападно од општинског центра Јагодине. Уз источну границу насеља је пруга Београд–Ниш, а са градом је спојено локалним путем. Насеље збијеног типа развија се уз долинску страну и долину Суво...

БУКОР, село на северозападним падинама планине Влашић, у долини реке Грешаве, леве притоке Тамнаве. На крају је слепог пута, који га спаја са путем Шабац–Крупањ. Од општинског центра Шапца је удаљено 35 км. Насеље је дисперзивног типа на 200–300 м н.в. и чине ...

БУКТИЊА, социјално-политички часопис, који је излазио у Београду од новембра 1923. до новембра/децембра 1926. Издавала га је група окупљена око Републиканске странке. Доносио је социјално-политичке и књижевне текстове домаћих и познатих страних писаца, a засту...

БУКУЉА, планина у централној Србији, око 2 км југозападно од Аранђеловца. Припада динарском планинском систему, односно његовој шумадијској групи планина. Изграђена је од гранодиорита и мермера који се експлоатише као украсни и грађевински камен. Заузима малу ...

БУКУРЕШКИ МИР 1812, закључен је 28. маја између Русије и Турске, чиме је окончан руско-турски рат 1806–1812. Пред директном опасношћу од Наполеоновог напада, Русија је пожурила да изврши притисак на Порту и закључила са њом мир. Постигавши претходно низ војних...

БУКУРЕШКИ МИР 1886, склопљен после неуспелог покушаја Србије да ратом спречи уједињење Бугарске и Источне Румелије, које је представљало кршење одлука Берлинског конгреса и угрозило српске интересе у Македонији. Велике силе предложиле су обуставу рата зараћени...

БУКУРЕШКИ МИР 1913, закључен између Бугарске, с једне, и Србије, Црне Горе, Румуније и Грчке, с друге стране, којим је окончан Други балкански рат. После уласка Румуније и Турске у Други балкански рат, Бугарска се нашла у безизлазном положају. Пошто молбе краљ...

БУКУРЕШКИ УГОВОР 1916, уговор сила Антанте са Румунијом. После Тајног лондонског уговора, потписаног крајем априла 1915, којим су силе Антанте обећале Италији територијално проширење на источној обали Јадрана као надокнаду за улазак у рат на страни западних са...

БУКУРОВ, Бранислав, географ, универзитетски професор (Остојићево, 13. V 1909 – Нови Сад, 20. IV 1986). Дипломирао 1931. на Антропогеографској групи Филозофског факултета у Београду. Докторску дисертацију Долина Тисе у Југославији (Бг 1948) одбранио 1946. Након...

БУКУРОВ, Жарко, машински инжењер, универзитетски професор (Сента, 4. I 1939). Дипломирао на Машинском факултету у Београду 1963, магистрирао 1971. на Природно-математичком факултету у Београду, Одсек за механику, докторирао на Факултету техничких наука (ФТН) у...

БУКУРОВ, Станислав, хирург, универзитетски професор (Велики Бечкерек / Зрењанин, 19. VII 1905 – Београд, 11. XI 1995). Медицински факултет завршио 1931. у Београду, где је специјализирао хирургију. Током 1945. усавршавао се у Лењинграду. У звање асистента изаб...