Претражи резултате

БУДИСАВЉЕВИЋ, Срђан, адвокат, народни посланик, министар (Славонска Пожега, 8. XII 1883 – Загреб, 20. II 1968). Завршио студијe права у Загребу и Берлину. Био је члан Хрватско-српске коалиције (ХСК) и заступник у Сабору од 1908. Бранио је оптужене на велеиздај...

БУДИСАВЉЕВИЋ, Татомир, инжењер рударства, универзитетски професор (Сремски Карловци, 29. XII 1907 – Београд, 17. XII 1977). Студије завршио 1938. на Техничком факултету у Љубљани. Допринео обнављању и развоју рударства у Србији после II светског рата, те подиз...

БУДИСАВЉЕВИЋ ОПАРНИЦА, Марија, филолог, универзитетски професор (Џонстаун, Пенсилванија, САД, 27. I 1946). Дипломирала руски (1978) и магистрирала енглески језик (1980) на Државном универзитету Аризона (САД). Докторирала упоредну књижевност 1990. на Универзите...

БУДИСАВЉЕВИЋ ПРИЈЕДОРСКИ, Будисав Буде, књижевник, велики жупан (Бјелопоље код Коренице, Лика, 29. VII 1843 – Загреб, 22. I 1919). Потиче из познате српске војничке породице. Послије школовања (Сењ, Ријека, Беч) именован на официрску дужност, а онда прешао на ...

БУДИСАВЦИ, село на десној страни долине Белог Дрима, 16 км источно од Пећи, у општини Клина. Кроз њега пролазе железничка пруга и стари пут Пећ–Клина (12 км). Смештено је на 410–430 м н.в., дисперзивног је типа и чине га три махале. Б. се помињу 1488. под имен...

БУДМАНИ, Пeтaр, филoлoг, лингвиста (Дубрoвник, 27. X 1835 – Кacтeл Фeрити кoд Aнкoнe, Итaлиja, 27. II 1914). У Бeчу cтудирao мeдицину, зaтим aпcoлвирao прaвo. Био је гимнaзиjcки нacтaвник у Дубрoвнику (1868–1882), a зaтим урeдник Рјечника хрватскога или српско...

БУДМАНИА (Budmania), подрод фосилних срцоликих шкољки из групе лимнокардида. Основна врста B. histiophora откривена је 1884. и описана под називом Adacna histiophora. Љуштура је релативно крупна и испупчена. Битну карактеристику врсте чине криласта ребра (изра...

БУДНИЦА, популарни назив за хорску песму родољубивог садржаја из XIX столећа. Процес буђења националне иницијативе у време када је српски народ живео подељен између Отоманске империје и Хабзбуршке монархије, изражен у тежњи за уједињењем и формирањем националн...

БУДОШ, утврђење на истоименој планини код Никшића, над десном обалом Зете. Град се помиње 1448. и 1454, када се налазио у поседу херцега Стефана Вукчића Косаче. Почетком седме деценије XV в. припадао је херцеговом сину Владиславу. Остаци малог утврђења замка, ...

БУДУЋЕ ВРЕМЕ (футур / футур I), лични глаголски облик који се јавља у два вида, као сложен и као прост. (а) Када је сложен облик, гради се везом облика презента помоћног глагола хтети, најчешће у његовом краћем облику (ћу, ћеш, ће; ћемо, ћете, ће), и инфинитив...

БУДУЋНОСТ, листови изразито политичке оријентације. 1. Лист за политику, народну привреду и право, који је излазио у Београду 1873–1875, као главно гласило Либералне странке. Покренут је уместо дотадашњег органа Правда, који је био више пута плењен због антире...

БУДУЋНОСТ, прва социјалистичка педагошка библиотека у Србији која је излазила 1908–1941. У оквиру ње објављене су 82 свеске, на око 150 табака, у укупном тиражу од око 200.000 примерака. Библиотеку су покренули учитељи и педагошки писци Драгутин – Драгиша М. М...

БУЂАНОВАЧКО ЈЕВАНЂЕЉЕ → ЈЕВАНЂЕЉЕ

БУЂАНОВЦИ, село у јужном Срему, на југу Општине Рума. Од општинског центра до села води асфалтирани пут дуг 14 км. Уз западну границу села пролази пруга Рума–Зворник, изграђена 1934. Село се налази на ниском и водоплавном делу сремске дилувијалне терасе. Први ...

БУЂЕВАЦ, Михајло, ветеринар (Крагујевац, 1869 – Крагујевац, 2. I 1931). Као државни питомац у Бечу студирао ветеринарску медицину. Прво радно место по завршетку студија била му је државна ергела Љубичево, а затим је радио у Параћину, да би потом био постављен ...

БУЂЕВАЦ, Саша, архитекта (Ниш, 3. V 1961). Дипломирао 1984. на Архитектонском факултету у Београду. Био запослен у „Инвестпројекту", потом предузећу „Ниш-пројект" у Нишу, а од 2003. ради у оквиру самосталног ауторског бироа „Архитектура Буђевац". Остварио је н...

БУЕ, Ами (Boue, Ami), геолог (Хамбург, 16. III 1794 – Веслау код Беча, 21. XI 1881). Школовао се у Хамбургу и Женеви, а 1814–1817. студирао медицину у Единбургу. При крају студија заинтересовао се за геологију. Прокрстарио Шкотску и направио њену геолошку карт...

БУЕИНА (Boueina), род фосилних зелених кречњачких алги (фамилија Udoteaceae). Типска врста рода B. hochstetteri Тоу. описана из доњокредних кречњака из околине Темске (Источна Србија). Индивидуе су цилиндрична кречњачка телашца дужине 10, а пречника до 3,5 мм....

БУЗАЏИЋ, Милован, правник (Бистрица код Бањалуке, 27. VII 1929 – Београд, 21. IV 2006). Учесник НОР-а од маја 1944. По демобилизацији био запослен у Министарству унутрашњих послова ФНРЈ, на пословима правног положаја странаца. Био представник високог комесара ...

БУЗБЕК, Ожје Гислен ван (Busbequius, Augerius Ghislеnius), посланик, путописац (Комин, Фландрија, 1522 – околина Руана, 28. X 1592). Фламанског порекла, школовао се у Лувену, Паризу, Болоњи и Падови. У дипломатску службу ступио 1554, а следеће године упућен је...