Претражи резултате

БРАНКОВИЋ, Константин, професор Лицеја и Велике школе, ректор (Нови Сад, 1. VI 1814 – Београд, 4. XII 1865). Филозофију завршио у Сегедину, а богословију у Сремским Карловцима (1836). Студирао и права у Пешти. Био професор реторике у Шапцу (1837), а реторике и...

БРАНКОВИЋ, Лукијан, драмски писац, приповедач (Темишвар, 31. X 1860 – Нови Сад, 27. III 1941). У родном граду завршио реалку (1878). Био чиновник у финансијској служби у Темишвару, Вршцу, Осијеку, Илоку и Земуну (1881–1902). Кратко време радио у Патријаршији у...

БРАНКОВИЋ, Миленко, биолог, универзитетски професор (Параћин, 27. IV 1905 – Београд, 28. IV 1978). Филозофски факултет, групу Биологија, завршиo у Београду 1929. После дипломирања радио као професор у гимназији у Котору и Дубровнику. Од 1947. био је хонорарни ...

БРАНКОВИЋ, Слободан, атлетичар, атлетски функционер (Обреновац, 1. X 1967). Атлетиком је почео да се бави у Партизану (до 1987), наставио у Црвеној звезди (1988–1990), а завршио у Партизану (1991–1998). Тренери су му били Фахрудин Јахић и Христо Гергов. Основн...

БРАНКОВИЋ, Србобран, политиколог, социолог, универзитетски професор (Рсовац код Алексинца, 8. II 1956). Дипломирао на Факултету политичких наука у Београду (1979), магистрирао на Централноевропском универзитету у Будимпешти (1994), а докторирао на Филозофском ...

БРАНКОВИЋ АРНОВЉЕВИЋ, Јелисавета, психолог, педагог (Београд, 28. I 1906 – Београд, 26 III 1992). Студирала психологију, педагогију и филозофију на универзитетима у Београду, Паризу и Берлину. Дипломирала 1931. на Филозофском факултету у Београду. Докторирала ...

БРАНКОВИЋ СЕЧАНСКИ, Вера, библиограф, историчар старе књиге (Седлар, 30. X 1924 – Београд, 7. XI 1999). Дипломирала 1952. на Групи за јужнословенске језике и књижевности Филозофског факултета у Београду. У Библиотеци САНУ радила од 1948. до пензионисања 1976. ...

БРАНКОВИЋ СУХОТИНА, Лидија, пијанисткиња, клавирски педагог (Самара, Русија, 14. II 1895 – Београд, 14. X 1978). Дипломирала на Петроградском конзерваторијуму (1913). Усавршавала се у Берлину и у Мајсторској школи Бечке академије код Леополда Годовског. Интенз...

БРАНКОВИЋИ, последња српска средњовековна владарска породица. Били су на историјској позорници од прве половине XIV до прве половине XVI в. Дали су велики број истакнутих личности, које су носиле титуле жупана, војвода, севастократора, а шесторица су били десп...

БРАНКОВО КОЛО, лист за забаву, поуку и књижевност који је излазио у Сремским Карловцима од 18. VII 1895. до 12. VII 1914. Власник и уредник био је Павле Марковић Адамов. Лист је излазио сваког четвртка, а од 1912. два пута мјесечно. Од 1905. одговорни уредник ...

БРАНКОВО КОЛО, књижевна установа и манифестација, основана 1972. у Новом Саду са седиштем у Сремским Карловцима. Као установа, чува и афирмише успомену на Бранка Радичевића. Први директор био је позоришни редитељ Михајло Васиљевић, а потом песник Ненад Грујичи...

БРАНОВАЧКИ, Данило, стоматолог, универзитетски професор (Сента, 28. XII 1915 – Београд, 6. VII 1995). Дипломирао на Стоматолошком факултету у Београду 1953. Био шеф Одсека за зубнолекарску службу САП Војводине (1945–1947) и Министарства здравља СР Србије (1947...

БРАНОВАЧКИ, Евгеније Ђена, лекар, санитетски пуковник (Сента, 27. II 1847 – Ниш, 19. II 1915). Потиче из угледне бачке породице Брановачких. Основну школу је завршио у Сенти, а гимназију у Темишвару и Пожуну (Братислава, Словачка). Студије медицине започео у П...

БРАНОВАЧКИ, Стеван, правник, политичар (Сента, 1. VII 1804 – Нови Сад, 20. II 1880). Студије филозофије завршио у Сегедину, а правне науке 1826. у Пожуну. Радио као практикант у Бачко-потиском дистрикту у Бечеју и у Краљевској табли у Пешти. Након што је 1828....

БРАНОЈЕ БРАНИВОЈЕВИЋ, властелин (? – Котор, 1326). Извори га називају и Бранко. Заједно с браћом осамосталио се у Хуму крајем 1321. Помагао Венецији у борби против Бајамонта Тијепола, па је за показану верност 1324. изабран за грађанина Шибеника. Почетком 1326...

БРАНТ, Александар Андрејевич, саобраћајни инжењер, универзитетски професор (Петроград, 28. VIII 1855 – Блед, 12. II 1933). Изразити је представник генерације чувених руских инжењера и професора с краја XIX и почетка XX в. Студије завршио 1888. на Петербуршком ...

БРАНЧИЋ, село на крајњој западној подгорини планине Рудник, у општини Љиг, на саставу долине реке Качер с долином Љига. Кроз село пролази локални пут који га повезује с Љигом (4 км). Село је дисперзивног типа, смештено на 150–280 м н.в. и чине га пет заселака....

БРАНЧИЋ, Благоје, преводилац, песник (Бачко Петрово Село, 5. VI 1860 – Нови Сад, 7. VII 1915). Гимназију завршио у Новом Саду 1881, а потом студирао у Бечу, Коложвару (Клуж), Прагу и Будимпешти, где је 1895. дипломирао латински и мађарски језик и књижевност. Р...

БРАНЧИЋ, Бранка, психолог (Бугојно, 8. VI 1925 – Београд, 23. II 2006). Дипломирала 1956. на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, где је и докторирала 1985. Област њеног рада односи се на професионални развој, професионалну и школску оријен...

БРАЊИНА, село у хрватском делу Барање, у Осјечко-барањској жупанији, северно од Банске косе, на ушћу речице Борзе у Карашицу. Смештено на 90 м н.в. Бели Манастир је удаљен 15 км. Б. је 1991. имала 633 становника (34,6% Срба), а након рата 1991–1993. и егзодуса...