Претражи резултате

БОСАНСКА ЦРКВА, хришћанска црквена организација на тлу средњовековне Босне настала стапањем правоверне босанске бискупије и дуалистичке јереси. Рана историја босанске бискупије (ecclesia Bosnensis) слабо је позната. У време док је Босна била део Србије хришћан...

БОСАНСКИ АЛЕКСАНДРОВАЦ → АЛЕКСАНДРОВАЦ

БОСАНСКИ БРОД, погранични град у Републици Српској, на важном пријелазу преко ријеке Саве. Саобраћајном значају положаја доприноси пловна ријека, уска алувијална раван с обе њене стране, и мала ада која олакшава пријелаз. Основни саобраћајни правац јужно од ри...

БОСАНСКИ ВЈЕСТНИК, први босанскохерцеговачки лист на српском језику, штампан ћирилицом и Вуковим правописом. Излазио четвртком или суботом у Сарајеву од 7. IV 1866 до 26. III 1867. Власник, издавач и уредник био је познати земунски штампар Игњат К. Сопрон, кој...

БОСАНСКИ НОВАЦ, у Босни је у употреби био млетачки сребрни новац (матапан), а од 1337. и дубровачки динар, такође сребрни новац. Први новац кован за оптицај у Босни био је новац бана Павла Шубића. У Босни се сребрни новац ковао од времена бана Стјепана II Котр...

БОСАНСКИ НОВИ → НОВИ ГРАД

БОСАНСКИ ПАШАЛУК (беглербеглук, ејалет, вилајет), административно-територијална јединица у Турском царству (1580–1878). Формиран је 1580. од санџака Босанског (основан 1463), Херцеговачког (1470), Зворничког (пре 1483), Клишког (1537), Пожешког (1538), Пакрачк...

БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ, град у Федерацији БиХ, у Босанској Крајини. Гравитациони центар Петровачког крашког поља (45,7 км2), ограниченог планином Осјеченицом на југу, а Грмечом на сјеверу. Лежи на сјеверном ободу поља, на 670 м н.в. Главни путеви протежу се на исто...

БОСАНСКИ САНЏАК, административна јединица Румелијског (1463–1580) и Босанског (1580–1878) пашалука у Турском царству. Утицај, а често и власт турског крајишника у Скопљу осећали су се у Босни много пре њеног коначног пада под турску власт. Упоришта у Босни, у ...

БОСАНСКИ ШАМАЦ → ШАМАЦ

БОСАНСКО ГРАХОВО, град у Федерацији БиХ, регионални центар Граховског поља (18 км2) и центар истоимене општине. Поље је на југу омеђено планином Динаром, а на сјеверу планином Вијенац. Раскрсница је мало прометних путева Книн (36 км) – Дрвар (35 км) и Грахово ...

БОСАНСКО ПЕТРОВО СЕЛО → ПЕТРОВО

БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКИ ГЛАСНИК, орган Босанаца и Херцеговаца у Србији који је излазио у Београду у два наврата, 1896–1898. и 1905–1909, често и више пута месечно. Имао је упоредни назив на савезничким језицима, француском и руском. Важио је за орган неослобођено...

БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКИ ИСТОЧНИК, лист за црквено-просветне потребе православног свештенства у БиХ који је излазио у Сарајеву од јула 1887. до краја јануара 1911. Од 1890. носио назив Дабробосански источник, а од 1908. Источник. Гласило је издавала Митрополитска ...

БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНАК 1875–1878, почео је 9. VII 1875. на брду Гребенац у селу Крекови код Невесиња и 18. августа исте године, у Кнешпољу на Козари. Трајао је са незнатним прекидима до 1878. Устанак је изазвало незадовољство због повећања пореза, посебн...

БОСАЧА, село у Црној Гори, око 5 км западно од општинског седишта Жабљака. Лежи на источној падини планине Дурмитор, на висини 1.500–1.600 м, што га чини највишим насељем на Балканском полуострву. Његов катун Велики Штуоц (око 5 км северозападно од села) досеж...

БОСИЛЕГРАД, центар општине површине 571 км2 са 37 насеља, 6 км од границе према Бугарској и 50 км источно од Врања (у ваздушној линији). С Поморављем је повезан путем ка Власинском језеру и Сурдулици. Друмски гранични прелаз налази се 12 км југоисточно од Б. Г...

БОСИЉКОВАЦ, рудник злата, у близини Мајданпека. Лежиште је истраживано поткопима дужине 4.430 м, у периоду 1947–1964. Отворено је са четири хоризонта и два међухоризонта, између кота 374 и 480 м. У лежишту је подземно експлоатисано шест златоносно-кварцних жиц...

БОСИЉЧИЋ, Слободан, новинар, политички и спортски делатник (Илиџа код Сарајева, 21. X 1921). Био фудбалер Игмана на Илиџи, планинар и смучар у сарајевском друштву Славија, играо одбојку у Соколској чети, бавио се и атлетиком и бициклизмом. Био је учесник ослоб...

БОСИЋ, Мила, етнолог, музејски и научни саветник (Бегеч, Бачка, 6. I 1930). Дипломирала 1954, а докторирала 1984. на Одсеку за етнологију Филозофског факултета у Београду. До пензије радила у Музеју Војводине у Новом Саду (1954–1994) и својим радом утицала на ...