Претражи резултате

БИБИЋ, Никола, фоторепортер, уредник фотографије, новинар (Загреб, 20. IV 1923 – Београд, 20. II 2001). Фотографски занат учио у Београду од марта 1938. Октобра 1944. укључио се у НОВ и био ратни фотограф XIII пролетерске бригаде. Снимао упечатљиве догађаје на...

БИБИЋ, Павле, свештеник, национални радник, писац (Меленци, Банат, 1. III 1790 ‒ Меленци, 1. XII 1869). Завршио гимназију у Сегедину и богословију у Сремским Карловцима. Као ђакон и учитељ радио у Санаду и Српској Црњи, а као парох у Меленцима. Један је од осн...

БИБИЋ, Петар, сликар, вајар, графичар (Велушић код Дрниша, 3. II 1893 ‒ Београд, 17. I 1971). Вајарство и курс фигуралног цртања на Академији у Паризу завршио 1923. По повратку у Сплит излагао до 1929, када је прешао у Скопље где се у наредних 10 година бавио ...

БИБЛИЈА (грч. Tbibliva: књижјe), света књига Јевреја (Стари завет) и хришћана (Стари и Нови завет), збирка засебних књига спојених вером у једног истог Бога, творца света и човека. Настајала је у дугом временском раздобљу од X в. п.н.е. до II в. н.е., а обухва...

БИБЛИЈСКО ДРУШТВО → БРИТАНСКО И ИНОСТРАНО БИБЛИЈСКО ДРУШТВО

БИБЛИОГРАФИЈА (грч. biblivon: књига, gravfein: писати), истраживачка делатност одабирања, пописивања и систематског презентовања текстова. Комерцијални карактер б. истиче се у периоду када је била поистовећивана с књижарским и издавачким каталозима, због чега ...

БИБЛИОГРАФСКИ ВЈЕСНИК, часопис Друштва библиотекара Црне Горе и Централне народне библиотеке „Ђурђе Црнојевић". Излази на Цетињу од 1961. с прекидом 1965–1975. Објављује научне и стручне радове домаћих и страних аутора из области библиографије, библиотекарства...

БИБЛИОЛОГИЈА (грч. biblivon: књига, lovgo": реч, говор), наука о књизи – о њеном настанку, умножавању, смјештају, библиотечкој обради и чувању, популарисању, коришћењу итд. Као наука све више добија мјесто у номенклатури наука код Срба. У њен састав спадају на...

БИБЛИОТЕКА ГЛИГОРИЈЕ ВОЗАРEВИЋ, окружна јавна народна библиотека у Сремској Митровици. Развој јавног библиотекарства у Митровици почео је у првој половини XIX в. формирањем библиотеке под окриљем црквене општине, која се претплаћивала на српске књиге и новине....

БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА, највећа јавна библиотека у Србији. Идеја о оснивању самосталне јавне библиотеке јавила се први пут 1894, када је Скупштина Београдског читалишта предложила Београдској општини да преузме њену имовину и установи градску библиотеку и м...

БИБЛИОТЕКА ГРАДА ПРИШТИНЕ, основана је 1945. Претходило јој је оснивање читалишта 1865. као прве народне библиотеке у Приштини, а током друге половине XIX и прве половине XX в. средишта духовног живота Срба у Приштини. Са Обласном библиотеком спојила се 1951. ...

БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ, најстарија српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека у Срба. Настала је у Пешти 1826, у окриљу књижевног друштва Матице српске, основаног с циљем да омогући излажење часописа Летопис и књига на српском језик...

БИБЛИОТЕКА СВЕТИ САВА, основана је у Земуну на Св. Саву 1825. као Славеносербска библиотека земунска. У њој је основана и прва музејска збирка, првенствено нумизматичка. Основао ју је трговац Мојсеј М. Лазаревић у договору са земунским парохом Константином Рак...

БИБЛИОТЕКА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ, општенаучна библиотека која прикупља библиотечку грађу из свих научних области. У периоду 1951–1960, када су у њеном саставу били Академијини институти, носила је назив Централна библиотека Српске академије наука....

БИБЛИОТЕКА ШАБАЧКА, развила се на традицији Читалишта шабачког (1847–1869), Читаонице шабачке (1869–1914), Шабачке народне читаонице и књижнице (1928–1941) и Народне библиотеке „Жика Поповић" (1944–2002). Садашњи назив установљен је 2002. Међу оснивачима, утем...

БИБЛИОТЕКАР, стручно гласило Библиотекарског друштва Србије за проучавање теорије и праксе библиотекарства, које излази у Београду од 1948. Поднаслови часописа пратили су промену назива стручног удружења: Орган Друштва библиотекара НР Србије (од бр. 1/1948), Ч...

БИБЛИОТЕКАРСКО ДРУШТВО СРБИЈЕ, друштвена струковна организација, основана 1947. у Београду. Дан оснивања се од 1972. сматра Даном библиотекара у Србији. Организација је мењала називе: Друштво библиотекара НР Србије (1947), Друштво библиотекара Србије (1972), Д...

БИБЛИОТЕКАРСТВО, наука која се бави проучавањем система знања о књизи и библиотекама: историјом књиге, развојем, организацијом и пословањем библиотека и информационог апарата у њима, системом каталога и класификација људског знања, библиографијама, чувањем, ко...

БИБЛИОТЕКАРСТВО, годишњак Друштва библиотекара БиХ. Излази у Сарајеву од 1955, првобитно под насловом Билтен Друштва библиотекара и Народне библиотеке Народне Републике Босне и Херцеговине (1955–1959, у двомесечним свескама). Уредница је била Радмила Беговић. ...

БИБЛИОТЕКЕ (грч. biblioqhvkh: књижница), организоване збирке књига у јавном и приватном поседу, намењене читању и стваралачком раду. Служе за трајно чување написаног и штампаног знања, а трају колико и књиге. Прве праве б. настале су на просторима Месопотамије...