Претражи резултате

БАЧКИ МОНОШТОР, село на северозападној периферији Бачке у општини Сомбор, изграђено на пространом песковитом узвишењу окруженом алувијалном равни Дунава. Кроз село пролази локални асфалтирани пут, а Сомбор је удаљен 15 км. Први помен је из 1382, а постоје прет...

БАЧКИ ПЕТРОВАЦ, градско насеље у јужном делу Бачке, смештено унутар Бачке плеистоцене терасе на фосилном рукавцу Дунава, званом Бегеј. Центар општине површине 158 км2, у чија је четири насеља 2002. живео 14.681 становник. У њему је раскрсница путева Нови Сад (...

БАЧКИ ПOДДИJАЛEКAТ → ШУМAДИJСКO-ВOJВOЂAНСКИ ДИJAЛEКAТ; БАЧКА

БАЧКО-БОДРОШКА ЖУПАНИЈА → БАЧКА ЖУПАНИЈА

БАЧКО ГРАДИШТЕ, село у источном делу Бачке, у општини Бечеј, изграђено на источној периферији Бачке плеистоцене терасе уз корито једног меандра Тисе, који је крајем XIX в. регулацијом одвојен од савременог тока и претворен у мртвају. До тада се Канал Франца Јо...

БАЧКО ДОБРО ПОЉЕ, село у централном делу Бачке, у општини Врбас, саграђено унутар простране Бачке плеистоцене терасе. Кроз њега пролази пут Нови Сад (32 км) – Врбас (8 км), а пруга истог правца налази се око 2 км западно. О селу постоје непоуздани подаци још и...

БАЧКО ДУШАНОВО, село у општини Суботица, на источном делу Бачке лесне заравни, уз веће село Чантавир. Настало у оквиру међуратне колонизације досељавањем становника из Далмације, Лике и Херцеговине. У време II светског рата мађарске власти су протерале колонис...

БАЧКО НОВО СЕЛО, село на југозападној периферији Бачке у општини Бач, изграђено на граници алувијалне терасе и инундационе равни Дунава. Од Бача је удаљено 15 км, а од Бачке Паланке 30 км. У турском периоду било је незнатне величине. Досељавањем Немаца од 1733...

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО, село у општини Бечеј, које се налази на источној периферији Бачке плеистоцене терасе, где се она граничи с уском алувијалном равни Тисе. Кроз село пролази пут Нови Сад – Сента. Године 1889. уз западну периферију насеља изграђена је железнич...

БАЧКО–ПОТИСКА ШТЕДИОНИЦА, штедионица основана 1873. ради кредитирања пољопривредне и занатске производње, као и пласмана аграрних и занатских производа Срба занатлија, трговаца и сељака. Основана је од улога велепоседника и трговачког капитала, у време привред...

БАЧЛИЋ, Бранислав, машински инжењер, универзитетски професор (Ириг, 7. XI 1943). Дипломирао 1969. на Машинском факултету у Новом Саду на Одсеку за термотехнику. Магистрирао 1974. и докторирао 1980. на Факултету техничких наука у Новом Саду. Од 1971. радио на Н...

БАЏА (тур. baca: димњак), oтвор за дим у крову народне архитектуре за становање, чест на подручју Балкана. Делимично затворен (да птице не би улазиле), а понегде и декорисан. Такође и лежећи или стојећи прозор на крову, обично од цинканог или поцинкованог лима...

БАЏОВИЋ, Деспот, учитељ, национални радник (Крушево, Битољски округ, 1850 – Владичин Хан, 30. XI 1932). После завршене Београдске богословије 1872. вратио се у Крушево, где је 1873. покренуо српску школу, у којој је радио као учитељ. Школа је затворена на поче...

БАША, Сима С., трговац, добротвор (Клисура, северна Грчка, 17. I 1867 – Београд, 21. XII 1926). Похађао грчку школу у родном месту и Солуну. У Битољу завршио још два разреда гимназије и са 14 година дошао у Београд. Ступивши у радњу рођака Ђорђа Вуча, брзо је ...

БАШАИД, село у општини Кикинда, на северној периферији зрењанинске плеистоцене терасе. Налази се на средокраћи пута Кикинда (22 км) – Зрењанин (33 км) и раније важног пута Нови Бечеј – Жомбољ, који данас нема целом дужином савремену путну подлогу. Први помен с...

БАШИБОЗУК (тур. başibozuk: луда, покварена глава), врста нередовних коњичких и пешадијских трупа у Османском царству. Назив се први пут појављује за време Кримског рата 1853. Ове трупе су сачињавали добровољци и то већином Албанци, Курди и Черкези. Сами су при...

БАШИН, село на левој страни долине реке Јасеница, леве притоке Велике Мораве. Налази се на 130–150 м н.в. уз локални пут, 12 км југозападно од општинског средишта Смедеревска Паланка. Насеље збијеног типа, овалног облика с мрежастим распоредом улица. Први писа...

БАШИЋ, Миливоје, професор, проучавалац српских старина (Београд, 13. II 1868 – Београд, 27. V 1927). Историјско-филолошке студије на Великој школи (1890) завршио у Београду. Радио као наставник гимназије у Шапцу, Нишу (1890–1898), школски надзорник у Крајинско...

БАШИЋ, Мирко, рукометаш (Босилеград, 14. IX 1961). Рукометом је почео да се бави у бјеловарском клубу Партизан, с којим је девет пута освајао првенство државе, четири пута Куп Југославије и Куп победника националних купова Европе. Од 1987. наступао је за шабач...

БАШИЋ, Реља, глумац, редитељ (Загреб, 14. II 1930). Дипломирао на Академији за казалишну умјетност у Загребу 1957, од када делује у Драми Хрватског народног казалишта. Од 1967. је самостални уметник, а 1974. оснивач и уметнички руководилац Театра у гостима, пр...