Претражи резултате

БАСТА, Милан, генерал-мајор, публициста (Курјак код Коренице, 1. III 1921 – Београд, 4. XII 2007). Као ученик гимназије постао члан СКОЈ–а 1939, а КПЈ 1941. У II светском рату учествовао од 1941. Током рата обављао је дужности политичког комесара батаљона Крба...

БАСТА-ЈОВАНОВИЋ, Гордана, лекар, патолог, универзитетски професор (Београд, 9. VI 1952). На Медицинском факултету у Београду је дипломирала (1976), магистрирала (1978) и докторирала из области нефрологије (1989). Каријеру је започела 1978. као асистент-приправ...

БАСТА-ФЛАЈНЕР, Лидија, правник (Београд, 23. VIII 1948). Дипломирала на Правном факултету у Београду 1971, где је и докторирала 1982. Школовала се и радила као истраживач у Лондону и Франкфурту, била истраживач у Фрибургу и професор у Лугану. Као експерт за ус...

БАСТАВ, село на источним огранцима Сокол-планине, у долини Баставског потока и реке Пецка, леве притоке Јадра. Налази се између Крупња (36 км) и општинског средишта Осечина (9 км), с којима је повезано локалним путевима. Дисперзивног је типа на 240–360 м н.в. ...

БАСТАИЋ, Константин, правник, универзитетски професор (Свиница код Петриње, 3. VI 1908 – Загреб, 30. I 1969). Докторирао је на загребачком Правном факултету 1932. Више година радио је у правосуђу. Универзитетску каријеру започео је 1949. на ПФ-у у Загребу, где...

БАСТАЈИ, село у Републици Српској, на источним падинама планине Чемернице, 6 км сјевероисточно од општинског средишта Кнежева (Скендер Вакуф). Насеље је дисперзивног типа на 700–900 м н.в. Чини га неколико заселака. Године 1981. имало је 905, а 1991. 672 стано...

БАСТАЈИЋ, Павле Паја, политичар, револуционар (Перна код Топуског, 12. V 1890 – Јасеновац, VIII 1941). Гимназију је завршио у Сремским Карловцима (1910), а права студирао у Загребу. За време балканских ратова пребегао је у Србију, повезао се са Народном одбран...

БАСТАСИ, село у Федерацији БиХ, које се налази на југоисточним обронцима планине Осјеченица. Удаљено је 6 км сjеверозападно од општинског центра Дрвара, с којим је повезано локалним путем. Насеље дисперзивног типа, протеже се на великој површини с обjе стране ...

БАСТАЋ, Бранислав, редитељ (Цетиње, 5. VI 1925 – Београд, 28. ХI 2007). Студирао економију и филозофију. Дебитовао 1958. филмовима Стари капетан и Црне мараме у корежији с француским аутором Лујом Гроспјером. Реализовао 49 краткометражних, документарних и теле...

БАСТИОН (фр. bastion), избочени део бедема тврђаве. Конструисан у облику петоугаоника најчешће на угловима бедема. Две његове предње странице окренуте су према тврђавном претпростору, а две бочне сустичу се према главном спољашњем зиду тврђаве, који представља...

БАТА, Антал, лекар, патофизиолог, универзитетски професор (Кањижа, 17. I 1924 – Београд, 10. VIII 1985). Медицински факултет у Београду завршио је 1950. За време студија учествовао је у акцији за сузбијање пегавца у БиХ (1947), а после дипломирања у акцији за ...

БАТА, Геза Л., грађевински инжењер, универзитетски професор (Кањижа, 11. II 1920 – Београд, 31. III 1964). Дипломирао (1950) и докторирао (1960) на Грађевинском факултету у Београду. Радио је у Хидротехничком институту САН (1950–1954) и у Институту за водоприв...

БАТА БОРОВО, југословенска фабрика гуме и обуће. Власништво познате чехословачке фабрике обуће „Бата" Злин, коју је 1894. основао Томаш Бата (1876–1932), чија се породица генерацијама бавила обућарством. Чешка „Бата" је, осим Б. Б., у Југославији имала више фа...

БАТАЈНИЦА, приградско насеље у субурбаној зони Београда. Административно му је припојено 1972, када губи статус посебног насеља. Б. је на југоисточној периферији сремске лесне заравни (око 80 м н.в.), поред пута и пруге Београд – Нови Сад. Првобитно насеље има...

БАТАКОВИЋ, Душан Т., историчар, универзитетски професор, дипломата (Београд, 23. IV 1957). После студија историје (1982) и магистратуре на Филозофском факултету у Београду (1988), докторирао је 1997. на Сорбони у Паризу. У Историјском институту радио 1983–1992...

БАТАЛАГЕ, село у Тамнави, на левој обали реке Тамнава, леве притоке Колубаре, 10 км североисточно од општинског средишта Коцељева. Дисперзивног је типа на 120–220 м н.в. и чине га четири „краја". Садашње насеље формирано је почетком XVIII в. Становништво се до...

БАТАЛАКА → АРСЕНИЈЕВИЋ, Лазар Баталака

БАТАЛО ШАНТИЋ, тепчија (?, средина XIV в. – ?, после 1404/07). Најпознатији члан лашванског рода Шантић. Носио је титулу тепчије и спадао у круг најмоћнијих великаша за време владавине краља Стефана Дабише (1391–1395), краљице Јелене (1395–1398) и прве владе к...

БАТАЊА, мањи град у мађарској жупанији Бекеш у Поморишју, близу румунско-мађарске границе. Према попису из 2001, имала је 6.447 становника од чега су 5,1% чинили припадници српске националне мањине. Атар насеља обухвата 46,34 км2. Срби су се у Б. населили 1718...

БАТЕЗ, Владимир, одбојкаш (Нови Сад, 7. IX 1969). Вишу школу за спортски менаџмент завршио је у Новом Саду. У спортској каријери најдуже је био везан за новосадску „Војводину", с којом је више пута освојио државно првенство и куп. Наступао је и за београдску „...