Претражи резултате

БОГОРОДИЦА РАТАЧКА, бивша бенедиктинска опатија у Спичу, на рту Ратац, недалеко од Бара. Била је под јурисдикцијом барског архиепископа и припадала је његовом дистрикту. За време Немањића улазила је у састав српске државе. Краљица Јелена, супруга краља Уроша I...

БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА, чудотворна икона у манастиру Хиландару. Изложена на истакнутом месту у наосу католикона, поред игуманског престола, представља једну од највећих манастирских светиња, чији је култ раширен и међу осталим православним народима, посебно у ...

БОГОРОДИЦА ЧАЈНИЧКА (Чајничка Красница), средњовековна икона која се чува у цркви Успења Пресвете Богородице у Чајничу. Димензија 103х73 цм, сликана је обострано, што јој одређује литијску функцију. С једне стране је допојасно приказана фигура Богородице с Хри...

БОГОРОДИЧИН МАНАСТИР, манастир у Шејдиленду, у савезној држави Пенсилванија (САД), са храмом Успења Пресвете Богородице. Имање је купљено 1951, али је изградња манастира споро текла због слабих финансија и својевременог раскола. Храм је грандиозних димензија, ...

БОГОРОДИЧИН МАНАСТИР, ставропигија српског патријарха у Њу Карлајну, у савезној држави Индијана (САД), на територији Епархије средњезападноамеричке. С обзиром на удаљеност од седишта српског патријарха, у њему патријарховим благословом служи епископ источноаме...

БОГОРОДИЧИН ПОКРОВ, православни храм у Београду. Грађен је 1932–1933. захваљујући патријарху Димитрију који је тестаментом оставио 600.000 динара за подизање „Дома мајке Јевросиме" са женским манастиром. Тим новцем купљен је плац на којем се налазила зграда фа...

БОГОРОДИЧНА ЦРКВА У БИСТРИЦИ, средњовековна црква сачувана у близини Бијелог Поља, над ушћем Бистрице у Лим. Налази се крај села Вољавац, по којем је у новије време добила своје друго име. У науци је поистовећена с манастиром Пресвете Богородице у Бистрици, по...

БОГОРОДИЧИНА ЦРКВА У ТОПЛИЦИ, задужбина Стефана Немање, сачувана у рушевинама. Налази се на левој обали реке Топлице, око 3 км источно од Куршумлије. Тачна година њене изградње није позната. Стефан Немања је обновио старију, рановизантијску грађевину из VI в. ...

БОГОРОДИЧНИК, богослужбена књига са канонима посвећеним Богородици. Распоређени су по гласовима (1–8) и седмичним данима (недеља–субота). Преведен је са грчког, али не као буквални превод, него песнички препев да би се метрика уклопила у одређену мелодију и пр...

БОГОСАВ, властелин кнеза Лазара (? – ?), Стиг, XIV в. У Смедереву је „људина Богосав" имао баштину, односно неподељено породично имање. Њега и његов посед кнез Лазар је приложио властелинству манастира Раванице. Иако у раваничкој исправи није забележен са титу...

БОГОСАВАЦ, село 9 км југозападно од Шапца као општинског седишта. С градом је повезано локалним путем. Развило се на 85–90 м н.в. дуж сеоских путева. Има радијалну основу и размештај улица. Помиње се 1548. као Богосалић са 6 кућа, а 1600. са 14 кућа. Досељавањ...

БОГОСАВЉЕВИЋ, Адам, политичар, народни посланик (Копривница код Зајечара, 1843 – Зајечар, 19. III 1880). Завршио трговачку школу и гимназију у Београду. Током студија на Филозофском факултету Велике школе у Београду био је активан члан студентског друштва „Срб...

БОГОСАВЉЕВИЋ, Драгутин, виолиниста (Зајечар, 16. IV 1936). На Музичкој академији у Београду дипломирао (1960, у класи Милана Димитријевића) и магистрирао (1963, у класи Лазара Марјановића). Усавршавао се на Московском државном конзерваторијуму „П. И. Чајковски...

БОГОСЛОВИЈА У БЕОГРАДУ, основана 1810. трудом Доситеја Обрадовића и радила до пропасти Првог српског устанка. Већина њених учитеља и професора била је из Срема и Бачке, као што је случај са наставним кадром у Великој школи у Београду. После неуспеха кнеза Мило...

БОГОСЛОВИЈА У ПРИЗРЕНУ, отворена је 1871. захваљујући залагању митрополита Михаила и Симе Андрејевића Игуманова, који је подигао зграду и снабдео је инвентаром. Први ректор био је Сава Бараћ Дечанац, а рад је финансирала српска влада. После оснивања Бугарске е...

БОГОСЛОВИЈА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА, прва редовна богословија код Срба. Радила је у три етапе прилагођавајући се историјским условима, могућностима и потребама. Клерикално училиште или Стара богословија основана је 1794. одлуком Народно-црквеног сабора, од када ...

БОГОСЛОВИЈЕ, школе за систематско образовање и припремање будућих свештеника. Јављају се доста касно, а историјске околности допринеле су да се оне прво појаве изван традиционалног српског простора. Богословско образовање прошло је кроз више фаза. У средњем ве...

БОГОСЛОВЉЕ, орган Православног богословског факултета у Београду. Покренут захваљујући помоћи патријарха Димитрија (Павловића). Под уредништвом Димитрија Стефановића, професора истог факултета, излазио је 1926–1940. у тромесечним свескама. Одржавао је рубрике:...

БОГОСЛОВСКА ПЕРИОДИКА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, периодичне публикације настале из потребе да се прати богословски и црквени живот. Штампана књига код Срба јавила се убрзо по проналаску штампарије, али периодична штампа у крилу цркве јавила се доста касније. По...

БОГОСЛОВСКИ СЕМИНАР, интернатски смештај ученика богословија. У почетку називан алумнеум (лат. alumnari: васпитавати), што на Западу подразумева завод у којем ученици, поред васпитавања и образовања, добијају смештај и исхрану као у пансиону. Касније је прихва...