Претражи резултате

БИНГУЛАЦ, Петар, музички писац, универзитетски професор, дипломата (Вуковар, 5. VII 1897 – Београд, 5. I 1990). После завршене богословије у Сремским Карловцима (1919), студирао у Паризу на Правном факултету и Високој школи политичких наука (1919‒1924), а пара...

БИНГУЛАЦ, Станоје, инжењер електротехнике, универзитетски професор (Милано, Италија, 24. I 1934). Дипломирао 1958. на Електротехничком факултету у Београду, где је и докторирао 1964. на смеру Аутоматско управљање. Радио у истраживачким институтима „Борис Кидри...

БИНДЕР, Аранка, стрелац, тренер (Сомбор, 19. VI 1966). Стрељаштвом почела да се бави у Сомбору 1981, а наставила у Стрељачкој дружини „Нови Сад 1790", у којој је била ангажована и као тренер, координатор стручног рада и секретар. Била је и секретар гимнастичко...

БИНИЧКИ, Александар, оперски певач, глумац, редитељ (Београд, 16. V 1885 – Загреб, 7. VIII 1963). Као гимназијалац у Београду основао београдско ђачко позориште (1902). Хонорарно глумио у Народном позоришту (1903). Студирао певање на Музичкој академији у Минхе...

БИНИЧКИ, Мирослава (Frieda Blanke), концертна певачица (Минхен, 9. X 1876 – Београд, 5. VIII 1965). На Музичкој академији у Минхену студирала клавир, соло певање и оперску режију. У Београд дошла 1899. Била професор соло певања у Српској музичкој школи и један...

БИНИЧКИ, Станислав, композитор, диригент (Јасика код Крушевца, 27. VII 1872 – Београд, 15. II 1942). Паралелно са студијама на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета Велике школе, учиo музику код Б. Свободе. Као певач у хору „Обилић" и Београдском ...

БИНИЧКИ, Стеван, пуковник (Мушалук код Госпића, 20. XII 1840 – Београд, 28. IV 1903). Школовање започео у Италији, а наставио у Техничкој граничарској школи у Славонији. Похађао и курс за пешадију у Бечком Новом Mесту, након чега је произведен у чин официра ау...

БИНОВАЦ, село на десној страни долине реке Раље, 14 км југозападно од општинског средишта Смедерева. Северно од села пролази аутопут Београд–Ниш, али с њим није повезано. До њега долази локални пут од Смедерева. Село је дисперзивног типа и налази се на 140–180...

БИНОВЦЕ, село на левој страни долине реке Врле, 6 км западно од општинског средишта Сурдулице. До села води слепи локални пут. Налази се на 390–420 м н.в. Збијеног је типа, основе неправилног облика и мрежастог распореда улица. Кроз њега протиче Биновска река,...

БИОВИЧИНО СЕЛО, село у северној Далмацији, око 25 км западно од Книна, у Шибенско-книнској жупанији. Смештено је на кречњачкој заравни Буковици, на 202 м н.в. Заузима велику површину и чини га 10 заселака. С околним градовима повезано је локалним путевима. Год...

БИОГЕОГРАФИЈА, наука која изучава распрострањење и законитости распрострањења органских врста и других таксономских и популационо-еволуционих категорија (подврста, родова, фамилија, тј. популација, метапопулација). То је мултидисциплинарна наука која се ослања...

БИОГЕОГРАФСКА ПОДЕЛА, систем разврставања организама према сличном распрострањењу и екологији. Јединице б. п. називају се хориони. Б. п. подразумева хијерархијско груписање живог света према сличности од виших ка нижим хорионима: флористичка царства (области),...

БИОГРАД, село у Републици Српској, у Херцеговини, на североисточним падинама планине Снијежнице, југоисточно од Невесиња (општинско средиште). На источној периферији села пролази пут Невесиње (14 км) – Дабарско поље. Насеље је дисперзивног типа, заузима велику...

БИОГРАД (Биоградац/Белградчик), турско утврђење изнад Гламоча, подигнуто над остацима старијих фортификација. Први пут се помиње 1519. Све до 1838. ту се налазила турска посада. Веома је разрушен па му се некадашњи изглед не може у целини сагледати. Ово простр...

БИОГРАД (Belgrad/Welligrad), остаци касноантичког и средњовековног утврђења на западном рубу периферије данашњег града Коњица, на брегу који је око 200 м изнад равни леве обале Неретве. Помиње се у повељама из 1444, 1448. и 1454, које се односе на поседе херце...

БИОГРАД–ПРУСАЦ (Castel Bianco / Akhisar), утврђење с насељем 5 км јужно од Доњег Вакуфа, на подручју средњовековне жупе Ускопље. Први пут је забележено у осмој деценији XV в., убрзо после турског освајања. Важну улогу Б. је имао у раздобљу османске владавине, ...

БИОГРАДСКА ГОРА, национални парк на планини Бјеласици у Црној Гори. Зачеци заштићеног подручја – шуме коју су Морачани и Ровчани поклонили књазу Николи Петровићу као „Књажев забран" – датирају од 1878. Статус националног парка тај део планине стекао је 1952. П...

БИОГРАДСКО ЈЕЗЕРО, ледничко језеро у Националном парку Биоградска гора, на планини Бјеласици у Црној гори. Језеро је смештено у терминалном басену плеистоценог ледника чијим валовом отиче Биоградска ријека, притока језера. Налази се на висини од 1.094 м, дуго ...

БИОГРАФИЈА (грч. biografiva: животопис), документарни жанр који се бави описом живота појединих људи. У средњем вијеку код Срба је по византијским узорима (хагиографије) на српскословенском језику његован посебан прозни књижевни жанр под називом житије, чија п...

БИОГРАФИЈА, ЕПСКА, обухвата мотиве и догађаје који су у традицији/усменој књижевности концентрисани око имена одређеног јунака. Само име покреће скуп значења и асоцијација на оформљен, мање-више развијен поетски животопис. Епски ликови, посебно они који заузим...