ВУКОСЛАВ ХРВАТИНИЋ

ВУКОСЛАВ ХРВАТИНИЋ, кнез (? -- ?, 1350). Син кнеза Доњих Краја -- Хрватина Стјепанића, брат кнеза Павла и кнеза Вукца Хрватинића. У историјским изворима први пут се јавља 1305/15. када је издао повељу у селу Саници, у жупи Бањици. У то време је признавао власт босанских банова из породице Шубић. Његово седиште налазило се у граду Кључу, где је 25. V 1325, у присуству његовог капелана Гргура и кнеза Радека, дао да се запише повеља. Према каснијим изворима види се да сва тројица синова кнеза Хрватина држе одвојене баштинске поседе. Када је бан Стјепан II Котроманић (1322--1353) почео да успоставља своју власт, В. је прешао на његову страну и признао га за феудалног господара, што произилази из повеље босанског бана из око 1326. За учињену „верну службу", бан Стјепан II даровао му је жупе Бањицу и Врбању, са њиховим управним центрима -- градовима Кључем и Котором (данашња Котор Варош). На овој територији В. је уживао управни, судски и финансијски имунитет, а заузврат је босанском бану дуговао војну службу. Другом повељом, која је вероватно издата истом приликом, В. је дата „вјера господска" од стране босанског владара, а гаранти су били представници јеретичке босанске цркве. Његови синови су били Влатко, Вук и Павле Вукославић, који су носили титулу кнеза. Према повељи из 1351. браћа су после очеве смрти уживала одвојене баштинске поседе.

ИЗВОРИ: L. Thallóczy, S. Barabás, „А Blagay-család oklevéltára (Codex diplomaticus comitum de Blagay)", Мonumenta Hungariae Historica, Budapest, 1897, XXVII; Л. Талоци, „Истраживања о постанку босанске бановине с нарочитим обзиром на повеље кермендског аркива", ГЗМС, 1906, 18; Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Мittelalter, Мünchen--Leipzig 1914; Ј. Мргић Радојчић, „Повеља бана Стјепана II Котроманића кнежевима Вуку и Павлу Вукославићу 1351. године", ССА, 2002, 1.

ЛИТЕРАТУРА: А. Бабић, „О односима вазалитета у средњовјековној Босни", ГИДБиХ, 1954, 6; С. Ћирковић, „'Верна служба' и 'вјера господска'", ЗФФБ, 1962, 6, 2; P. Еngel, „Zur Frage der bosnisch-ungarischen Beziehungen im 14. und 15. Јahrhundert", Südost-Forschungen, 1997, 56; Ј. Мргић Радојчић, Доњи Краји. Крајина средњовековне Босне, Бг 2002.

Ј. Мргић