ВУКМИР ЗЛАТОНОСОВИЋ

ВУКМИР ЗЛАТОНОСОВИЋ, војвода (? -- Босна, 1424). Син непознатог властелина могућег имена или надимка Златонос, брат кнеза Вукашина. Помиње се као војвода Усоре. Његово име се јавља још неколико пута током прве половине XV в. у другим српским градовима (Приштина, Бохорина, Црнча), али се у Босни више не помиње. В. је учествовао у „расапу" области кнеза Павла Раденовића 1415, а планирано је да њему припадне град Олово, што би указивало на то да се област Златоносовића на југозападу приближавала долини реке Криваје и овом значајном рударском граду. Вазали Златоносовића била је властела Дињичића, с поседима у Осату у околини рудника Сребренице и у долини Јадра, десне притоке Дрињаче. Најкасније исте године, В. је постао вазал угарског краља Жигмунда и добиo на управу град Ђурђевац у Крижевачкој жупанији, јер се 22. маја помиње његов кастелан Франко. Неколико година касније на месту управника се наводе домаћи, босански кастелани -- Вукашин и Радошин. Због снажног залагања за Дубровачку републику и њене трговце у Босни, чије је привилегије 1420. потврдио краљ Твртко II Твртковић (1404--1405, 1414--1415, 1420--1443), Златоносовићи су богато награђени. Поклони су послати у њихов двор у Подзвонику, где су резидирали све до 1430. Као њихово боравиште наводи се и Спреча -- жупа у залеђу Зворника, у горњем току истоимене реке, куда је требало да се упути дубровачки лекар Бартол. В. је преминуо крајем 1424, a тек деценију касније сазнаје се име његове удовице -- била је то Марија, сестра крбавског кнеза Ивана „Грофа" из породице Курјаковић. Стриц В. и Вукашина Златоносовића био је ожењен сестром херцега Хрвоја Вукчића Хрватинића, што се сазнаје из једног писма из 1413. Братанци В. и кнеза Вукашина -- Стефан и Влађ -- учествовали су у Косовској бици, а потом се тек после Ангорске битке сазнало да су преживели у заробљеништву у Цариграду. Стога су херцег Хрвоје и Златоносовићи тражили од дубровачке владе да се заузме код византијског цара да се њихови рођаци врате.

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I, 1--2, Бг 1929, 1934; Ј. Мргић, „Писмо кнеза Драгише Дињичића кнезу Вукашину и војводи Вукмиру Златоносовићу", ССА, 2007, 6.

ЛИТЕРАТУРА: П. Анђелић, „Постојбина и род Дивоша Тихорадића", Слово, 1976, 25--26; „O усорским војводама и политичком статусу Усоре у средњем вијеку", Прилози, 1977, XIII; П. Живковић, Твртко II Твртковић, Босна у првој половини XV стољећа, Сар. 1981; „Усорска властелинска породица Златоносовићи и босански краљеви (посљедња деценија ХIV и прве три деценије XV стољећа)", ХЗ, 1986, 1; С. Рудић, „О жени војводе Вукмира Златоносовића", ИЧ, 2007, 55; Ј. Мргић, Северна Босна (13--16. век), Бг 2008.

Ј. Мргић