ВУЧКОВИЋ, Михаило

ВУЧКОВИЋ, Михаило, економиста, универзитетски професор, песник (Београд, 18. VII 1908 -- Београд, 2. II 1978). После гимназије и средње музичке школе, у Београду дипломирао 1932. и одбранио докторску дисертацију 1936. на Правном факултету. Специјализацију завршио у Француској. До почетка II светског рата радио у Одељењу за економска изучавања Аграрне банке у Београду. У његовој кући одржавали су се састанци руководилаца КПЈ. Био је на списку за стрељање, па рат проводи у илегали. Након рата, учествовао у раду СКЈ. На Пољопривредном факултету у Земуну изабран је у звање доцента 1946. и ванредног професора 1949, на Економском факултету у Београду у звање ванредног професора 1950. и редовног професора 1955. Био је продекан ЕФ и проректор Универзитета у Београду (1952--1955). Каријеру је посветио унапређењу југословенских задружних организација: био је утемељивач југословенског задругарства и један од најзначајнијих теоретичара задругарства светског ранга. Аутор је првог уџбеника у тој области Задругарство (Бг 1946). Предавао је на најзнаменитијим европским универзитетима, на Сорбони и Оксфорду. Радио као члан Управног одбора Савеза набављачких задруга државних службеника (1944), члан Управног одбора Главног савеза српских земљорадничких задруга (1944--1945), секретар Главног задружног пословног одбора (1945), генерални секретар Главног задружног савеза ФНРЈ (1946--1948), члан Комитета за задругарство Владе ФНРЈ и члан Научне секције Савеза економиста Југославије. Био један од оснивача и члан Савеза економиста Србије (1947) и један од оснивача и члан Акционог одбора Друштва за културну сарадњу Југославије са СССР (1945). Учествовао је и у раду бројних међународних институција. Изабран за представника југословенских задружних организација у Савету Међународног универзитета у Паризу, за члана Централног комитета Међународног задружног савеза у Лондону (1946), члана Одбора за задругарство Међународног бироа рада у Женеви (1948) и члана Управног одбора Међународног задружног института у Хамбургу. Био је уредник Сељачких новина (1939), те оснивач (1945) и уредник листа Задруга. Објавио је бројне научне радове о задругарству у домаћим часописима, а писао је и за француске, чехословачке, пољске, белгијске, енглеске, албанске, јапанске, индијске и америчке научне часописе. Аутор је низа одредница у Енциклопедији Југославије, Пољопривредној енциклопедији и Економском лексикону. Бавио се музиком и у младости објавио збирку песама Беле вране (Бг 1929). Био је почасни председник Београдске филхармоније (1970). Одликован је Орденом рада са црвеном заставом.

ДЕЛА: Нови задружни закон и задружна начела, Бг 1939; Сељаци и задругарство, Бг 1939; Задругарство јуче и данас, Бг 1945; О задругарству у СССР-у и о задругарству код нас, Бг 1946; Kooperativizmi në Bashkimin sovjetik, Tirana 1947; Le régime juridique des terrains agricoles, Бг 1951; Comment réaliser les principes coopératifs dans l'économie publique, Бг 1951; Нови моменти социјалне структуре руководства ЗЗ НРС, Бг 1952; A Century of Yugoslav cooperation, Бг 1956; Историја задружног покрета у Југославији 1918--1941, Бг 1956; Проблематика земљорадничког задругарства, Економска политика ФНРЈ, Бг 1957; Les principes coopératifs hier, aujourd' hui, demain − pays socialistes, Liège--Paris 1966; Економика пољопривреде са задругарством, Бг 1967; Удруживање пољопривредних производа, Бг 1970.

ЛИТЕРАТУРА: Задружни лексикон ФНРЈ, Зг 1957; К. Н. Милутиновић, Др Иван Рибар, Сисак 1968; Четири деценије рада професора др Михаила Вучковића на задругарству, Бг 1976; Политика, 2. II 1978; Др Иван Рибар у записима сувременика, Зг 1981; Универзитет у Београду 1838--1988, Бг 1988.

М. Јоксимовић Пајевић