ВЛАДИСЛАВ КОТРОМАНИЋ

ВЛАДИСЛАВ КОТРОМАНИЋ, кнез (? -- ?, 1354). Син босанског бана Стјепана I (? -- 1314) и Јелисавете, ћерке српског краља Стефана Драгутина, брат бана Стјепана II Котроманића (1322--1353). Лично име Владислав се ни пре ни касније не јавља међу члановима владајуће породице Котроманић. В. се 1338. у Трогиру оженио Јеленом, ћерком брибирског кнеза Јурја II Шубића, и са њом имао синове Твртка, будућег бана и краља, и Вука (Стефана), као и ћерку Марију. Кнез В. се наводи у шест повеља којима бан Стјепан II даје своју „милост" и „веру господску" припадницима властеоског рода Хрватинића, у периоду 1326--1351. То би била јасна индикација да је В. имао учешћа у државној власти, вероватно уз подршку босанске властеле и државног сабора („станка све Босне"), али у изворима нема потврде да му је на управу била поверена нека одређена територија као „чест" босанске државе. Након смрти бана Стјепана II, кнез В. се 1353. наводи с титулом „господина", вршећи регентску власт у име свог сина Твртка, тада петнаестогодишњег владара. Избор малолетног Твртка за бана представљао је преседан, што би могло да указује на жељу угарског краља Лудовика (Лајоша) Анжујског (1342--1382) да ојача свој непосредни утицај на прилике у Босни. У том контексту треба тумачити и брак угарског краља с Јелисаветом, ћерком Стјепана II, до којег је дошло исте године (1353). Наредне године, у повељи коју су издали бан Твртко, баница Јелисавета и кнез Вук, не помиње се кнез В., те се претпоставља да је у међувремену преминуо.

ИЗВОР: L. Thallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, München--Leipzig 1914.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, Државни сабор средњовековне Босне, Бг 1955; С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Бг 1964; „Верна служба и вјера господска", ЗФФБ, 1962, 6, 2.

Ј. Мргић