ВИЛИНА МЕТЛА

ВИЛИНА МЕТЛА, шпаргла (Аsparagus officinalis), вишегодишња зељаста биљка из породице Asparagaceae. Ризом је снажан и разгранат, често са кртоластим задебљањима. Стабло је разгранато, усправно, високо 40–200 цм. Листови су редуковани, веома ситни, љуспасти, док фотосинтетичку улогу имају листолике метаморфозиране гранчице (филокладије). Оне су нежне, игличасте, дугачке 10–20 мм и груписане 3–10 у пршљеновима. Цветови су једнополни, појединачни или по два заједно у пазуху филокладија, на дугим дршкама. Перијант је неугледан, беличаст или жућкасто-зеленкаст. Плод је црвена бобица. Распрострањена је у скоро читавој Европи осим већег дела Скандинавије. У Србији је релативно честа биљка пропланака и чистина храстових шума и шумо-степа. У народној медицини користи се као диуретик. Млади пролећни изданци неколико дивљих али и гајених сорти рода Аsparagus, познати као шпаргле и шпароге, цењено су поврће у Медитерану и Европи. Иначе, род Аsparagus обухвата око 200 врста зељастих биљака, полужбунова и пузавица распрострањених у умереном и тропском појасу Старог света. У Европи има 15, а у Србији пет врста, од којих је A. tenuifolius сличан са в. м. и такође познат у народу под тим именом. Остaле врсте у Србији су дрвенасте пузавице и веома су ретке (A. scaber, A. pseudoscaber и A. acutifolius). Врста A. acutifolius је одрвенела пузавица чврстих и оштрих листова. Честа је у макији, живим оградама и запарложеним местима у Приморју. Њени млади изданци се у пролеће сакупљају и масовно користе као поврће. Неке врсте из тропске Африке, као што су A. densiflorus и A. setaceus, често се гаје као собно цвеће.

ЛИТЕРАТУРА: Е. Вукићевић, „Аsparagus L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, 7, Бг 1975; B. Valdes, „Asparagus L.", у: T. G. Tutin и др. (ур.), Flora Europaea, 5, Cambridge 1980; М. Сарић (ур.), Лековите биљке Србије, Бг 1989.

Владимир Стевановић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)