ВИДОВДАН

ВИДОВДАН, народно име празника посвећеног сећању на Косовску битку која се одиграла 28. VI 1389. У имену празника је име Св. Вида (Vit) са Сицилије, који је мученички страдао у време цара Диоклецијана и чија је календарска успомена тога дана. Извори сведоче да је у средњем веку и у време турског ропства било код Срба храмова посвећених Св. Виду. Доводећи име мученика Вида у етимолошку везу са глаголом видети, Милош Обилић одговара Вуку Бранковићу: „Сутра јесте лепи Видов данак, / видећемо на пољу Косову, / ко је вера а ко је невера." Битка опевана у много песама постала је камен међаш и прекретница у српској историји у којој је све „мегдан до мегдана пре и после Видовдана". В. је спојио славу и тугу („Видовдане, песмом опевани, / Видовдане, сузом оплакани"), њиме је завршена претходна петовековна историја започета крштавањем Срба у IX в. За то време створене су држава и црква и достигнут је ниво европске културе. Други период, послекосовски, ослоњен је на идеју В., у чијем је темељу косовски завет кнеза Лазара и опредељење за царство небеско насупрот царству земаљском. В. је српска Голгота и Васкрсење јер у основи видовданске идеје стоји свесно жртвовање појединца за „крст часни и слободу златну". Порука В. је жртвовање појединца за добро целине, жртвовање у садашњости ради боље будућности. Отворио је очи српском народу за једно дубље схватање историјских догађаја, што је смисао песникове поруке: „Видовдане, мој очињи виде, тобом видим што други не виде." Срби су у В. добили један нов израз који је утицао на националну свест и понашање народа у дугом робовању под Турцима. Утисак који је оставила смрт Лазарева, трагична и речита у својој једноставности, порука је мученичког херојства завештана генерацијама које ће морати да издрже и савладају турско ропство и да са свешћу о слободи своје духовне личности уђу у нова бурна времена. В. се празнује од 1892. када се осим литургије служи парастос свим Србима изгинулим у одбрани земље. Срби се тога дана окупљају око моштију кнеза Лазара у Раваници и на Газиместану код споменика Косовске битке. В. нема посебну службу -- имају је кнез Лазар, патријарх Јефрем и српски мученици за веру. В. је општа српска слава, али му нису посвећени храмови (посвећени су кнезу Лазару, отуда названи Лазарице).

Р. Милошевић