ВЕЛИМИРОВИЋ, Јеврем

ВЕЛИМИРОВИЋ, Јеврем, генерал, дипломата (Сиколе код Неготина, 27. I 1845 -- Београд, 20. XII 1913). Гимназију је учио у Неготину и Београду, а Артиљеријску школу завршио 1866. Као државни питомац, похађао је генералштабну школу у Паризу (1874--1876). У Првом српско-турском рату 1876--1877. био је на служби у Штабу Црноречке бригаде (до почетка јула 1876), штабу главнокомандујућег Моравске војске (генерала Черњајева), штабу Тимочке дивизије и као начелник штаба 3. корпуса. У Другом српско-турском рату 1877--1878. био је заменик команданта Алексиначке војске, па начелник штаба Шумадијске дивизије. После ових ратова, био је на служби у Генералштабном одељењу Министарства војног (1878--1879) и почасни кнежев (краљев) ађутант (1879--1901). У време српско-бугарског рата 1885. био је ангажован у Оперативном одељењу генералштаба, а потом као начелник генералштабног одсека Општевојног одељења Министарства војног (1885--1893) и током 1893. начелник Главног генералштаба. Учествовао је у раду комисија за разграничење и обележавање граница са Турском и Бугарском (1878--1879). Дипломатску каријеру започео је као војни представник у српском посланству у Цариграду (1881--1883), а наставио, такође у Цариграду, као српски посланик (1893--1894). За време тог мандата покушавао је да оствари приближавање српске спољне политике Турској, како би се ублажиле штетне последице захлађења односа са Русијом. Радио је на отварању српских школа у Битољском и Солунском вилајету. По успостављању пуних званичних дипломатских односа са Црном Гором, био је први Изванредни посланик и опуномоћени министар Краљевине Србије на Цетињу (1897). Пензионисан је 1902. Одликован је Таковским крстом III степена, Златним медаљама за храброст и ревносну службу, француском легијом части V степена, руским орденом Светог Станислава II степена, Орденом пруске Круне II степена и румунском медаљом Милитаре. Израдио је Топографску карту Црнопречког округа и војногеографски опис земљишта Србије. Са руског је превео дела: Тактика, Фортификацијски радови и Критички преглед Наполеоновог похода на Русију 1812.

ИЗВОРИ: Војни архив; Шематизам Србије, 1873--1914.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Српско-турски рат, I, II, Бг 1907; Политика, 9. XII 1913; Српске новине, 15. XII 1913; Ж. Живановић, Политичка историја Србије у другој половини XIX века, III, IV, Бг 1923--1925; Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850--1925, Бг 1925; Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875--1925, Бг 1925; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, III, Бг 1936; Љ. Доклестик, Српско-македонските односи во XIX-от век до 1897, Ск 1974.

Ђ. Ђурић