ВЕЛИКИ ПОГАНАЦ

ВЕЛИКИ ПОГАНАЦ, село југозападно од Копривнице, у Хрватској. Заједно са околним селима насељено је Србима из Славоније 1598. Као граничарско село, оно је и у XVII в. било изложено миграцијама, али су током целог периода већину становника чинили Срби. Пред званичном државном комисијом 1732. они су се колективно изјаснили против уније. Парохијска дрвена црква Светог Георгија подигнута је 1722, а дрвени звоник саграђен 1751. Нова зидана и засвођена црква помиње се 1786, када се помиње дрвени звоник у лошем стању. Претпоставља се да је масивни звоник, данас прислоњен уз западну фасаду цркве, саграђен у последњој деценији XVIII в. Црква је обнављана 1893. Грађена је на једноставној издуженој основи са апсидом на истоку, знатно нижом од осталог дела грађевине. Спољашњост храма је једноставна, са уским прозорима без профилације и представља одјек продуженог трајања готичко-ренесансних градитељских облика на територији северне Хрватске у XVIII в. Иконостас и иконе на проскинитару сликао је Јован Четиревић Грабован 1778/79. Знатно оштећена олтарска преграда се и данас налази у цркви. Две од неколико икона које недостају чувају се у Музеју Српске православне цркве Митрополије загребачко-љубљанске у Загребу. Тематски распоред иконостаса обухвата сцене у соклу, престоне иконе, низове празничних и апостолских икона са сценама Васкрсења, Деизиса изнад царских двери, и Распећем са иконама пророка на врху. Иконописац је записао своје име и датум довршавања сликања иконостаса на престоним иконама Христа и арханђела Гаврила на царским дверима. Иконе на проскинитару су такође оштећене. И иконостас и проскинитар израдио је исти мајстор дрворезбар, а по стилским одликама и рококо декоративним елементима, могли би се приписати Јосифу Поповићу, сараднику Ј. Четиревића Грабована. У цркви се некад налазила и икона Светог Димитрија руског иконописца Ивана Иванова. Храм је имао три звона; најстарије је било ливено у Грацу 1765, а друга два су била из 1822. и 1833.

ИЗВОРИ: Оставина Радослава Грујића, МСПЦ; Архива Пакрачке епархије, МСПЦ; Шематизам православне српске епархије Пакрачке, Пакрац 1898.

ЛИТЕРАТУРА: М. Јовановић, „Јован Четиревић Грабован", ЗЛУМС, 1961, 1: О. Микић, Л. Шелмић, Мајстори прелазног периода српског сликарства XVIII века, Н. Сад 1981; С. Милеуснић, „Сликар Јован Четиревић Грабован", Гласник Светих равноапостола Ћирила и Методија, 1981, 8, 107–108; Д. Кашић, Српска насеља у сјеверној Хрватској и Славонији, Зг 1988; Музеј Српске православне цркве Митрополије загребачко-љубљанске у Загребу, Бг 2006; Б. Тодић, Радови о српској уметности и уметницима XVIII века, Н. Сад 2010.

Александра Кучековић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)