ВЕЛИКА КАПЕЛА

ВЕЛИКА КАПЕЛА, северозападни део планинског венца Капела, који повезује Горски Котар с Велебитом и Личком Пљешевицом. Капела се пружа у дужини од око 100 км на линији Фужине--Кореница. Отприлике на половини те дужине Јозефински пут Огулин--Сењ прелази преко превоја Врх Капела (884 м) који дели планину на два подједнака дела. Северни део је В. К., а јужни Мала Капела. Планина је названа по капели Св. Николе на месту некадашњег павлинско-глагољашког самостана Св. Никола на Гвозду. Планински систем В. К. чине планински венци у низу: Биторај, Вишевица, Бјелоласица, Бијеле и Самарске стијене -- Клек које су динарског правца пружања, а међусобно су одвојене крашким долинама и пољима. Рељеф је богат захваљујући снажним тектонским покретима и ерозивно-денудационим процесима у кречњаку. Венци су морфолошки рашчлањени, тако да чине орографске лавиринте (нпр. Бијеле и Самарске стијене). Највиши врх је Кула (1.534 м).

У геолошком саставу преовлађују кречњаци и доломити мезозојске старости. У источном делу преовлађују кречњаци, најчешће слојевити, веома карстификовани и водопропусни, тако да су површински делови безводни. У северозападном и југозападном делу су слојевити и банковити доломити и кречњаци. У крајњем северном делу и на појединим местима на југу има масивних и банковитих доломита који су испуцали и распадањем стварају доломитску пржину подложну ерозији. У северном и средишњем делу има црвенице, односно седимената квартара, који су мало водопропусни и подложни заблаћивању и ерозији. То су подручја поља која су искоришћена за насељавање. Цео простор В. К. је интензивно скаршћен.

Због таквог геолошког састава простор В. К. има и спелеолошких објеката. Значајна је Ступина јама (дубине 413 м) под Биторајем. Површинских хидрографских објеката је мало. Постоје у два поља. У северозападном делу је поље у којем су смештена насеља Јасенак и Врело. У северном делу поља је Јасеначки поток који и извире и понире у истом пољу, а у јужном делу поља има врело. У југоисточном делу В. К. је поље Дрежница где пониру воде потока Шушик који извире на падинама В. К.

Вегетација се одликује богатством шума. Преовлађују мешовите шуме букве и јеле, а често се јављају и јавор, брест и јасен. Законом су заштићена подручја Бијеле стијене, Самарске стијене и Клек.

С јужне и југозападне стране В. К. пролази значајнији путни правац који повезује Сењ и Огулин, односно од Језерана (између Велике и Мале Капеле) води до Делница и Ријеке. Путеви воде и преко В. К., од Мркопаља преко била до Огулина. Значајнија насеља су Мркопаљ, у северном делу планине, и насеља у поменутим пољима (Јасенак и Дрежница).

ЛИТЕРАТУРА: И. Велић, Jurassic and Lower Cretaceous assemblage - zones in Mt. Velika Kapela, Central Croatia, Зг 1977; Ж. Пољак, Хрватске планине. Цјеловит хрватски планинарски атлас, Зг 2001.

М. Бубало Живковић