Прескочи до главног садржаја

ВЕЛБУЖДСКА ЕПАРХИЈА

ВЕЛБУЖДСКА ЕПАРХИЈА, веома стара епархија, за коју се не зна када је основана. Цар Василије II потчинио ју је 1018. Охридској архиепископији. Већ крајем XII в. ушла је у састав бугарске Трновске архиепископије. У границе српске државе свакако је ушла кад и Велбужд, а то је било најкасније 1284, а вероватно 1283, после Милутиновог похода. И у самом опису Битке код Велбужда јасно је да Бугари продиру у српску државу и иду ка Велбужду. У време прогласа српске патријаршије била је једна од значајних епископија. У српској науци још није познато како је решен проблем бугарских епархија у српској патријаршији, посебно када се има у виду да је бугарски патријарх Симеон подржао уздизање српске архиепископије на ранг патријаршије и са својим архијерејима учествовао у крунисању Душана за цара. У време распада српске државе 1381. припојен јој је простор укинуте Злетовске епархије. У време обнове Пећке патријаршије под патријархом Макаријем 1557. поново је доспела под њену јурисдикцију. Јавља се и под именом Ћустендилска (данашње име за Велбужд) када је у том месту било седиште, а врло ретко као Бањска по истоименом селу у којем је епископ такође имао резиденцију због топлих и лековитих минералних извора.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, V--VVI, Бг 1925--19251926.

ЛИТЕРАТУРА: М. Пурковић, „Српски епископи и митрополити средњега века", ХД, 1937, 3; М. Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Бг 1985; М. Благојевић, Србија у доба Немањића: од кнежевине до царства: 1168-11681371, Бг 1989; С. Мишић, Југоисточна Србија средњег века, Вр--По 2002.

Р.адомир Милошевић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)