Прескочи до главног садржаја

ВАСИЉЕВИЋ, Коста Коча

Kosta-Koca-VASILJEVIC.jpgKosta-Koca-VASILJEVIC.jpgВАСИЉЕВИЋ, Коста Коча, глумац, редитељ (Београд, 17. XI 1863 Нови Сад, 14. VI 1926). На сцени први пут наступио 1883. у путујућој трупи Михаила Пешића, а током 1884. играо као волонтер на сцени Народног позоришта у Београду. Први професионални ангажман добио је 1885. у Српском народном позоришту у Новом Саду док је оно било на гостовању у Земуну, а прву улогу, Ајленштајна у представи Робијашева ћерка А. Вилбранта, одиграо је током гостовања СНП у Руми. Уметничку каријеру градио је под утицајем глумаца Тоше Јовановића и Пере Добриновића чији је репертоар и преузео. Од 1899. почео је и да режира. Двадесетпетогодишњицу уметничког рада прославио је 1908. улогом Скарпије у Тоски В. Сардуа. За време I светског рата ниједном није стао на сцену, а живео је од помоћи Друштва за СНП. Вратио се после рата у СНП, у којем је 1923. као Шајлок у Млетачком трговцу В. Шекспира обележио 40-годишњицу уметничког рада. У НП у Београду прешао је 1925, али је убрзо пензионисан. Захваљујући лепој сценској појави играо је љубавнике, момке и младожење у комедији, националне јунаке, а како је имао развијен слух и пријатан глас, учествовао је и у комадима с певањем. Према мишљењу Јована Грчића, његовом уметничком темпераменту највише су одговарали негативни карактерни ликови, нарочито сумњичави, лукави и демонски интриганти, чију је психологију темељно проучавао и доносио их необично погођеном маском, гласом и кретњама. У тумачење улога уносио је реалистичко-психолошка схватања, тако да у његовој игри и говору није било декламаторско-патетичних тонова и покрета који су били својствени тадашњим глумцима. Биран је за почасног члана Друштва за СНП.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Грчић, „Новосадско народно позориште. Коста Васиљевић (18831923)", ЛМС, 1922/23, 301; А., „40-годишњи јубилеј Коче Васиљевића", Слобода, 1923, 9; М. Томандл, Српско позориште у Војводини 17361919, II, Н. Сад 1953; М. Савић, „Коча Васиљевић", Књижевност, 1962, 34.

Милена Лесковац

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)