ВАСИЉЕВИЋ, Алимпије

ВАСИЉЕВИЋ, Алимпије, филозоф, професор, политичар (Велишевац код Ваљева, 21. XI 1831 --– Београд, 3. II 1911). Три разреда основне школе учио је у манастиру Боговађи (1842) и при цветановачкој цркви (1844), а два разреда гимназије у Београду. Прешао је 1850. на Богословију. Од 1850. до 1857. студирао је на Духовној академији у Кијеву. Био је писар Пожаревачког округа (1857), професор у Шабачкој полугимназији (1858--1858–1859), а потом у Београдској богословији (1859--1859–1864), Пожаревачкој полугимназији (1864--1864–1868), на Великој школи (1868--1868–1875), министар просвете и црквених послова 1875, 1876--1876–1880, 1887, министар за ослобођене крајеве 1877/78. За државног саветника постављен је 1879. Изванредни министар у Петрограду био је 1892/93. и 1894/95. Редовни је члан Друштва српске словесности од 1862, а члан Српског ученог друштва од 1864, чији је и председник 1885--1885–1887. Од 1892. био је почасни члан Српске краљевске академије. На студијама у Кијеву дошао је под утицај теистичког хегеловства, чијег се објективног идеализма никада није до краја ослободио. У хегеловској фази (1857--1857–1868) филозофију разликује од науке и држи да она има свој особени предмет. У Паризу је боравио 1860, где је упознао немачку натур-филозофију, енглески еволуционизам, француски позитивизам и природно-научни историзам. Настојао је да ове елементе еклектички обједини. У позитивистичкој фази свог развоја (од 1868. па надаље) филозофију не разликује од науке, јер обе користе научни (индуктивни) метод. Главни делови филозофије за њега су психологија и логика. У уџбенику Психологија као наука удешена за школску потребу (Бг 1870), писаном највише према М. Тројицком, тежи да изложи емпиријску психологију. Најзначајније му је дело Логика удешена за школску потребу I--I–III (Бг 1871--1871–1873), што је заправо скраћени превод књиге А System of Logic Џ. С. Мила. Логику разумева као неку врсту теорије знања. У уџбенику, писаном са индуктивистичке позиције, излаже дедукцију, индукцију и методологију науке. Поглавито према К. Ушинском написао је књигу о физиолошким и психолошким основама педагогије, коју схвата као вештину а не као науку. Осамдесетих година међу првима код нас покушава да истражује у подручју психологије и бави се упоредном психологијом и етнопсихологијом. Први је код Срба започео писање приказа и рецензија филозофских радова (1861), а са М. Кујунџићем је код нас увео жанр филозофске полемике (1865).

И.лија Марић

Још у младости укључио се у политички живот Србије. У време Светоандрејске скупштине 1858. прикључио се групи младих интелектуалаца која је инсистирала на парламентарној владавини и грађанским слободама, језгру из којег је касније настала Либерална странка. Учествовао је у оснивању Уједињене омладине српске. Као дугогодишњи либерал, члан главног одбора странке и један од водећих идеолога националног и либералног покрета шесте и седме деценије XIX в., обављао је бројне важне дужности у државној администрацији.

П.етар В. Крестић

ДЕЛА: Учитељ руског језика, Бг 1862; „Кратки преглед Хегелове философије", ГСУД, 1863; Историја народног образовања код Срба, I, Увод, Бг 1867; О развитку уставне свести у Србији, Бг 1871; „О слободној вољи", ГСУД, 1872; О народном васпитању, Бг 1874; Правила испита зрелости, Бг 1876; Физиолошко-психолошки основи педагогике, Бг 1879; „Одношај између физичних и душевних особина расе и спола", ГСУД, 1884; „Психолошке особине српског народа", ГСУД, 1886; Један поглед на нашу прошлост и садашњост, Бг 1895; Свето-Андрејевска скупштина, Бг 1899; Успомене на краља Милана, Бг 1901; Три српска великана: Карађорђе, Милош и Вучић, Бг 1907; Моје успомене, Бг 1990.

ЛИТЕРАТУРА: В. Јовановић, „Алимпије Васиљевић (1832--1832–1911)", СКГ, 1911, 26, 8, 9; М. В. Поповић, Философски и научни рад Алимпија Васиљевића, Н. Сад 1972; А. Стојковић, Развитак филозофије у Срба 1804-1804–1944, Бг 1972; Р. Љушић, „Предговор", у: А. Васиљевић, Моје успомене, Бг 1990; Д. Аранитовић, Хегел у Југославији, Бг 1991; Д. Јеремић, О филозофији код Срба, Бг 1997; И. Марић, Философија на Великој школи, Бг 2003; Б. Бешлин, Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку, Н. Сад 2005; С. Жуњић, Историја српске филозофије, Бг 2009.

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)