Прескочи до главног садржаја

ВАЈТ, Вилијам Артур

ВАЈТ, Вилијам Артур (White, William Arthur), дипломата (Пулави, Пољска, 13. II 1824 -- Берлин, 28. XII 1891). Потицао је из ирске римокатоличке породице. Био је син дипломате и течно је говорио пољски језик, па је у државну службу ступио 1857, као писар, а затим и вицеконзул при генералном конзулату Британије у Варшави. У време устанка 1863. подржавао је Пољаке, али је успео да избегне сукоб са руским званичницима. На положај конзула у Данцигу прелази 1864. Ту је неколико месеци 1866. заступао и Белгију, а у току рата 1870. и Француску. Права дипломатска каријера В. била је везана за Источно питање и почела је у фебруару 1875, са његовим доласком на положај генералног конзула у Србији. У Београду је службовао за све време Велике источне кризе. У херцеговачком устанку и српско-турским ратовима заступао је протурску политику конзервативног кабинета Бенџамина Дизраелија. Важну посредничку улогу одиграо је у мировним српско-турским преговорима. У децембру 1876. учествовао је на Цариградској конференцији, где је његове способности уочио главни британски опуномоћеник, лорд Солзбери, који ће убудуће, као премијер, бити његов главни заштитник. У Београду В. је остао до јула 1878, када је премештен у Букурешт. Одатле је у априлу 1885. прешао на службу у Цариград, где ће га Солзбери, у октобру 1886, поставити за амбасадора. У време уједињења Источне Румелије са Бугарском В. је заговарао политику подршке бугарском националном покрету, да би се Бугари одвојили од руског утицаја. Када је избио српско-бугарски рат радио је на спречавању проширења сукоба. Као амбасадор у Цариграду В. се, све до пензионисања 1891, залагао за сарадњу Британије са Немачком и Тројним савезом, а имао је посебне заслуге за потписивање Средоземних споразума 1887. У британској јавности је био оптуживан да је омогућио економски продор Немачке у Турску. До пензионисања су се и његови односи са Солзберијем охладили. Умро је изненада 1891. у Берлину, на путу из Цариграда.

ЛИТЕРАТУРА: H. S. Edwards, Sir William White, London 1902; C. L. Smith, The Embassy of Sir William White at Constantinople, 1886--1891, Oxford 1957.

М. Ковић