Прескочи до главног садржаја

ГВОЗДЕНОВИЋ, Ђуро

ГВОЗДЕНОВИЋ, Ђуро, агроном, научни саветник (Врањско код Босанске Крупе, 21. V 1949). Дипломирао је (1975), магистрирао (1981) и докторирао (1984) на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Радио је у комбинату „Панонија" (Бачка Топола), а од 1978. у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду, где је 1982. биран за асистента у научном раду на оплемењивању поврћа, а у звање научног саветника 1998. Од 2006. редовни је професор на предметима Опште повртарство и Посебно биоповртарство на Факултету за Биофарминг Мегатренд универзитета (Београд) а за те предмете је написао уџбенике (коаутор, Посебно повртарство Бг 2007; Опште повртарство, Бг 2008). Био је управник Завода за повртарство (1982--2012) и помоћник директора Института за ратарство и повртарство у Новом Саду (2002--2006). Истакнути селекционар поврћа, посебно паприке (и С. Цвејић, Оплемењивање паприке, Н. Сад 2009; Паприка -- монографија, Н. Сад 2010; коаутор, „New pepper varieties in the long and triangular type", Scientific Session of Jubilee -- 120 years Agriculture Science in Sadovo, Sadovo--Plovdiv 2003), значајно је допринео развоју повртарства у Србији и научних области селекција и семенарство поврћа (коаутор, Семенарство повртарских врста, Н. Сад 2011). Значајан је његов рад на научно-техничкој сарадњи на проблемима селекције и семенарства поврћа са великим бројем институција у свету. Створио је 30 сорти поврћа признатих у Србији и 36 признатих у иностранству. Од тога наводимо сорте паприке: Новосађанка (1996), Анита (1997), Пламена (2000), Амфора (2001) затим сорте салате Анушка (1998), сорте першуна НС -- Молски (2003) и купуса Орион (2007).

ДЕЛА: коаутор, „Inheritance of fruit mass in hybrid pepper (Capsicum annuum L)", Journal of Horticultural Science, 1996, 28, 1--2; коаутор, Macroelements content in several pepper cultivars, I, Sadovo 2007.

ЛИТЕРАТУРА: 60 година у служби пољопривреде, Н. Сад 1998; 70 година рада Института за ратарство и повртарство, Н. Сад 2008.

Б. Лазић