ГУВНО

ГУВНО (гумно) , заравњена површина на којој се у традиционалној пољопривреди вршило жито. Обично је кружног облика и на средини има побијен дрвени стуб -- стожер. У неким областима г. је ограђивано, а прави се тамо где је домаћинству згодно због транспорта жита, обично код привредног средишта домаћинства (плевна, колиба, салаш и сл.). Г. се обично налази на равној површини, али се понегде прави на укошеном терену да се слама лакше „свлачи" са њега. Свако домаћинство је могло да има своје г.; било је уобичајено и да неколико домаћинстава има заједничко г., а прављена су и сеоска г. Понегде се од године до године прави ново г. У кршевитим областима налази се на заравњеним каменим површинама или је начињено каменим плочама. Вршидба је на г. обављана тек кад се жито просуши, обично од септембра, а пре тога г. се очисти од траве, покваси и добро утаба. Жито се на г. полаже у сноповима вертикално, укошено или хоризонтално, а понегде je било и растурено. Обично је по ободу г. полаган у круг један ред снопова, перваз, класјем окренутим ка стожеру да се жито не би растурало. Вршидба је на г. обављана воловима или коњима. На г. су у прошлости oдржавани јавни састанци и зборови. У народној религији за г. су везане многе представе и на њему су извођени неки породични култови. За плодност летине на г. је пре вршидбе исцртаван крст да би се „крстиле крстине", тј. да би било много жита. На Божић је живина храњена на г. Понегде су због плодности усева на г. износили главу божићне печенице и стављали је на стожер или су по г. растурали божићну сламу. За Божић је прављен и колач „г." с украсима снопова, стожера, коња и човека. Г. је и хтонско место и веровало се да се на њему окупљају зли демони -- вештице, ђаволи, виле.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Масловарић, „Земљорадња у општини Зајечар", ГЕМ, 1978, 42; С. Вукосављевић, Историја сељачког друштва III: Социологија сељачких радова, Бг 1983; Д. Масловарић, „Традиционална пољопривреда на Сјеничко-пештерској висоравни", ГЕМ, 1992, 56; Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Бг 1998; С. М. Толстој, Љ. Раденковић (ред.), Словенска митологија, Бг 2001.

М. Матић