ГРИПА

ГРИПА, зеленица (Phillyrea latifolia), вечнозелени медитерански жбун, ређе ниско дрво високо 5--5–10 м из породице маслина (Oleaceae). Кора је сивкаста, глатка са старењем постаје фино мрежасто испуцала. Пупољци и лисне дршке маљаво-пустенасте. Г. карактерише лисни диморфизам; млади листови су јајасто-срцасти или јајасто-ланцетасти, кожасти, по ободу назубљени, дугачки 2--2–7 цм, широки 1--1–4 цм, одрасли листови дугачки 1--1–6 цм, широки 0,4--4–2 цм, ланцетасти до елиптични, фино ситно назубљени са 7--7–11 истакнутих бочних нерава. Цвет је неугледан, четворомеран, жућкасте чашице и беличасте крунице. Плод је једносемена лоптаста коштуница, дијаметра 7--7–10 мм. Карактеристична је врста макије широм Медитерана. На Балканском полуострву расте на свим острвима и приобаљу Јадранског, Јонског и Егејског мора, а у Грчкој на многим местима у унутрашњости. Међу вечнозеленим медитеранским врстама једна је од најотпорнијих на ниске температуре, а долинама река дубоко продире у копно. Тако долином Вардара допире до Катланова, Морачом до кањона Платије, Неретвом до Дрежнице, околине Љубиња и Требиња и др. Наводи се и за један локалитет на југу Србије, али то није потврђено накнадним истраживањима. Род Phillyrea обухвата свега две врсте --– поред г., то је усколисна г. (Ph. angustifolia), распрострањенa претежно у западном и централном Средоземљу, Мадеири и Канарским острвима.

ЛИТЕРАТУРА: F. Amaral, R. Afonso, „Phillyrea L.", у: T. G. Tutin и др. (ур.), Flora Europaea, 3, Cambridge 1972; Б. Јовановић, Дендрологија, IV, Бг 1985.

Бранка Стевановић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)