ГРЕБЕНШЧИКОВ, Ољег Сергејевич

ГРЕБЕНШЧИКОВ, Ољег Сергејевич (Гребенщиков, Олег Сергеевич), ботаничар, фитогеограф, балетски играч (Пернов, Естонија, 24. VII 1905 -- Москвa, 12. IX 1980). Један је од руских емиграната који су напуштањем Русије после Октобарске револуције дошли у Југославију. Средњу школу, са матуром, завршио у Руско-српској мешовитој гимназији у Београду 1923. Студирао ботанику, али га је интересовала и уметност -- балет, музика, глума, сликарство и не мање и спорт. Диплому шумарског инжењера на Шумарском факултету у Београду стекао је 1933. Балетско образовање стекао похађањем балетске школе Јелене Пољакове и средином 20-их година улази у балетски ансамбл Народног позоришта у Београду. Као солиста, на сцени НП први пут је заиграо 1925. у Половецком логору (опера Кнез Игор П. Бородина), са Н. Кирсановом као партнерком, a у кореографији А. Фортуната. Као стални члан ансамбла, међу солистима је у балетима: Жар птица (1928) И. Стравинског, Прича о Хонзи (1929) О. Недбала, Дон Кихот (1931) Л. Минкуса, Шчелкунчик (1937) П. И. Чајковског, Имбрек с носом (1937) К. Барановића, Франческа да Римини (1939) П. И. Чајковског, На балетском часу (1942) Ј. Ланера и Ј. Штрауса. У Балетском ансамблу НП био је у време његовог формирања и уметничког стасавања, а и сам је у њему сазрео и изградио своју уметничку личност. Увек је био у групи водећих играча Балета НП и играо у кореографијама истакнутих кореографа М. Фокина, Д. Лишина, М. Фроман и А. Жуковског. У сезони 1934/35, када је Б. Књазев био први играч, шеф и редитељ, Г. је био и помоћник редитеља.

Љ. Мишић

У периоду 1930--1941, у послератном раздобљу (1944--1946) и по повратку у Русију, компоновао је низ музичких дела, углавном за балет (укупно око 50), међу којима је значајна Чаробна пудријера, а посебну пажњу заслужују и дела из каснијег периода у којима су обрађени мотиви музичког фолклора балканских народа. Пре завршетка II светског рата (у којем је учествовао као члан илегалног НОП-а), у априлу 1945, Г. је примљен у Музеј српске земље за управника Хербаријума. Поред ботанике, успешно се бавио и ентомологијом. Када је крајем маја 1947. основан Институт за екологију и биогеографију САН, Г. је прешао из музеја у Институт, а поред тога је позван на Универзитет као ванредни лектор за геоботанику. У Чехословачку одлази 1950, а 1956. је депортован у Русију, где остаје до своје смрти. Као одличан познавалац флоре и вегетације Балканског полуострва, објавио је укупно 160 радова (и П. Черњавски, З. Павловић „О вегетацији и флори скадарског подручја", ГПМ, 1949, Б1--2; „О вегетацији централног дела Старе планине", Зборник радова САН 2. Институт за екологију и биогеографију, Бг 1950, 1; „О вегетацији Сићевачке клисуре", ГПМ, 1950, Б, 3--4). У Москви је 1970. одбранио докторску дисертацију „Географија вегетације Балканског полуострва". После одбране докторске дисертације, радећи у Географском институту Академије наука, Г. је истраживао екосистеме, од Малог Кавказа и Закавказја до обале Каспијског мора. Објавио је Геоботанички речник (Москва 1965) на четири језика и учествовао у састављању Речника корисних биљака на двадесет европских језика (Москва, 1970).

А. Динић

ДЕЛА: Преглед радова на пољу проучавања маховина Србије, Бг 1949; Правокрилци околине Београда, Бг 1949; Прилог познавању високо планинске фауне скакаваца (Orthoptera) источне Југославије, Бг 1950; „О распространении сирени обыкновенной и сиреневых низколесий в юговосточной Европе", Бюллетень Московского общества испытателей природы, 1963, 18, 1.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Руска емиграција у српској култури XX века, 1--2, Бг 1994; М. Јовановић, Балет Народног позоришта у Београду: првих седамдесет година, 1, Бг 1994; Е. А. Белоновская, A. A. Тишков, Жизнь и приключения геоботаника, художника, композитора, поэта -- Олега Сергеевича Гребенщикова (1905--1980), Москва 2006.