ГРАФЕНАУЕР, Бого
ГРАФЕНАУЕР, Бого, историчар, универзитетски професор (Љубљана, 16. II 1916 -- Љубљана, 12. V 1995). У родном граду је завршио класичну гимназију, а на Филозофском факултету 1940. дипломирао на историјској групи. Први део рата је провео у италијанској интернацији. По ослобођењу је започео плодну каријеру на ФФ све до пензионисања 1982. у звању редовног професора за којег је биран 1956. Поред историје свог народа, од 1959. предавао је и историју Срба, Хрвата и Македонаца до XVIII в. Склон јавном ангажовању био је главни уредник Zgodovinskega časopisa (1947--1976), дугогодишњи председник Историјског друштва Словеније, те његов чест представник у Савезу друштва историчара Југославије и Националном комитету за историјске науке. Био је коуредник и један од аутора колективне Историје народа Југославије I--II (Бг 1953; 1960). Био је дописни члан Словеначке академије од 1968, а редовни од 1972. Након шест година постао је члан САНУ ван радног састава. Г. допринос проучавању српске прошлости је вишестран. Као плодан писац на све облике истраживања, од издавања извора до синтетичких прегледа (Zgodovina slovenskega naroda, I--V, Ljub. 1954--1962), примењивао је најновије резултате европске социолошке историографије. У тим настојањима покушавао је да прикаже појаве на ширем географском простору. За историју Срба вредност имају многобројни радови о досељавању Словена на југ и њиховом односу са староседеоцима и Аварима. Монографија Ustoličevanje koroških vojvod in država Karantanskih Slovencev (Ljub. 1952) превазилази оквире словеначких земаља и даје широк поглед на проблеме словенских друштава у раном средњем веку. Слично је и са проучавањима развоја етничких односа у средњем веку (Die ethnische Gliederung und geschichtliche Rolle der westlichen Südslawen im Mittelalter, Ljub. 1966). Ово издање је пратио словеначки превод и српски извод (ЈИЧ, 1966, 1--2). Тиме је ово поље истраживања добило снажну и до тада углавном занемарену историјску компоненту. Компаративни приступ и посматрање јужнословенског простора у ширем контексту снажно су изражени и у радовима о сељачким бунама: „Tipologie des révoltes paysannes et des soulèvements populaires chez les peuples yougoslaves du XV^e^XVe à la fin du XVIII^e^XVIIIe siècle", Acta Iugoslaviae historica, 1970, 1 (на словеначком ЈИЧ, 1973, 1--2). Свим овим темама се више пута враћао мањим прилозима. Своја сазнања о прошлости Срба и развитку југословенске и европске историографије преноси у прегледним текстовима о дометима истакнутих колега (Г. Чремошник), домаћих и међународних стручних скупова. Изузетне ерудиције, посвећивао је пажњу и методолошким питањима.
Литература: Univerza v Ljubljani, II, Ljub. 1969; Летопис САЗУ, 1972, 23; Енциклопедија српске историографије, Бг 1997.
В.ладимир Алексић
*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)