ГРАЦИЈАН

ГРАЦИЈАН (Flavius Gratianus Augustus), римски цар (Сирмијум, 359 -- Лион, 383). Његов отац Валентинијан I, који је владао заједно са братом Валенсом, прогласио га је за трећег Августа 367. у Амијену. После Валентинијанове смрти 375, постао је савладар свога стрица Валенса, држећи власт, као и његов отац, у западним провинцијама Царства. Будући да су границе биле угрожене упадима варвара, оба савладара су била ангажована у ратовима са њима. Г. се до средине 378. борио на Рајни са Аламанима, а Валенс се у Тракији сукобио са Готима, који су у великом броју упали на територију Царства. До одлучне битке дошло је августа 378. код Хадријанапоља. Помоћ коју је Г. обећао свом стрицу није стигла на време и римска војска је претрпела тежак пораз, а у бици је погинуо и сам цар Валенс. После тога Готи су преплавили Балкан, а у њиховом сузбијању истакао се војни заповедник Прве Мезије Теодосије. Пошто је потиснуо варваре преко Дунава, Теодосије је почетком 379. стигао у Сирмијум, где се састао са Г., који га је прогласио за цара и дао му на управу источне провинције. Сукоби са Готима су се и касније наставили, тако да је Г. лично дошао у Панонију, склопио мир и начинио уговор (foedus), по којем је Готима дозвољено да се настане у деловима Паноније као савезници (федерати) Царства. На састанку у Сирмијуму два цара су донела одлуку да се сличан уговор понуди и Визиготима на Истоку, а да се дијецезе Дакија и Македонија прикључе Западу. Убрзо после овога власт Г. је ослабила услед његовог сукоба са сенаторским сталежом, насталог због намета и уредби које је донео против паганских колегија. Убијен је у Лиону 383, током борби против узурпатора Максима, којег су трупе из Бретање прогласиле за цара. Г. је био цар под којим је његов родни Сирмијум поново постао место у којем су проглашавани цареви и доношени царски споразуми, али и под којим су по први пут у Панонији легално насељени Готи као федерати Царства.

ИЗВОРИ: F. Pichlmayr (прир.), Sexti Aurellii Victoris Liber de Caesaribus, praecedunt Origo gentis Romanae et Liber de viris illustribus urbis Romae, subsequitur Epitome de Caesaribus, Lipsiae 1911; J. C. Rolfe, Ammianus Marcellinus, I--III, London--Cambridge 1963--1964.

ЛИТЕРАТУРА: H. Stein, Histoire du Bas-Empire, I, Amsterdam 1968; M. Mirković, „Sirmium -- its History from the I Century A.D. to 582 A.D.", у: V. Popović (ур.), Sirmium, I, Bg 1971.

И.вана Поповић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)